RSS

Arhive oznaka: razgovor

Razgovor sa vampirom

Razgovor sa vampirom

Dragi čitaoci, samo u našem i vašem časopisu Mlada krv ekskluzivno vam predstavljamo intervju sa najvećom zvezdom našeg medijskog neba, gospodinom vampirom – Petrom Blagojevićem. Razgovor smo vodili, kako to već dolikuje, u ponoć u pomoćnoj baraci, koja se nalazi iza njegove vile na Dedinju.

Za početak, morao sam da pitam zašto se nalazimo u baraci?

To je moja veza sa samim sobom. Ipak sam ja seljačko, radničko dete i nakon toliko godina, još uvek me vuku ti koreni. Ovde se zapravo osećam najprijatnije, ona velika kuća je za promociju.

Da li to znači da smo mi povlašćeni?

Može i tako da se kaže, treba podržavati mlade.

Trenutno ste jedna od najpopularnijih ličnosti na ovim prostorima, kako se nosite sa bremenom slave?

Malo sam nenaviknut na toliku medijsku pažnju, ali ne bunim se. Na kraju krajeva, sam sam odlučio da izađem iz anonimnosti. Nekad prija, a nekad ne. Što bi se reklo, teško je breme popularnosti, ali neko mora da ga iznese. Znate, nekad i ja poželim da ponovo budem običan i neupadljiv. Onda se setim da sam to bio skoro tri veka i odmah me prođe želja za anonimnošću.

Obišli ste neke zemlje u inostranstvu. Kako ste rešili problem odlaska? Koliko znam, vampiri ne mogu da napuštaju granice svoje zemlje?

To je priroda rešila da ne bi dolazi do poremećaja ravnoteže. Jer kada bi nas bilo previše na jednom mestu, to bi donelo više problema nego koristi. Sada imate vampirske sindikate i slične organizacije. Mada, ko želi da putuje, treba da se javi lokalnoj vampirskoj ispostavi i da dogovori detalje oko smeštaja, hrane i ostalog. Sa razumnim ljudima se čovek lako dogovori. A što se tiče samog puta, odgovor sam dobio na vampirskom forumu bloodsuckerandproud.com od iskusnijih vamp- putnika. To je bio problem, koji me je dugo mučio. Ubacio sam malo ovdašnje zemlje u cipele i tako rešio problem napuštanja iste. Jedino što nisam smeo da se izuvam. Takođe mogu da putujem samo kopnenim i morskim prevozom, ništa avion. A svoja krila nemam…

Ne možete da letite?

U principu mogu, ali samo vrlo kratko. Cela ta zafrkancija sa letenjem mi toliko oduzima energiju da mi je lakše i brže da se prošetam.

Pretpostavljam da je to bilo nezgodno, mesec dana na putu, a nema izuvanja.

Ha, ha, a zamislite samo kako je bilo meni? Sunce, plaže, lepe žene, a ja sve vreme u debelim cipelama. Gledali me kao nekog gedžu. Zašto? Zato što je, kada sam pošao na put, ovde bilo i više nego hladno. Nisam voleo zimu ni kada sam bio smrtnik i nikako ne mogu da se rešim mrtvačke hladnoće. Vazda su mi ledena stopala.

Kažu ko ima hladna stopala, taj dobar u krevetu.

To već morate da pitate dame, ne bih znao. U svakom slučaju, kosti mi se sledile u polasku. A tamo, na trulom zapadu, svaki dan u proseku 35 stepeni, taman prijatno. A ja sve vreme u zimskim bakandžama, prsti mi se smežurali. Ne moram da vam opisujem miris kada sam ih skinuo posle mesec dana neprekidnog nošenja. Vojska je otkupila moje cipele, kažu da će uspeti da razviju moćniji bojni otrov od iperita. Kad sam se vratio, dva dana sam držao noge u lavoru sa vodom po kojoj su plovile ružine latice. Ako osećate neki vonj, molim vas, vi mi recite, pa ću noge naprskati osveživačem.

I šta mislite? Da li su ljudi tamo stvarno godinama ispred nas? Ima li vampira na zapadu?

Ih godinama, eonima… Za sve njih, mi smo u kamenom dobu. Na tom „trulom zapadu“ postoje vampirska udruženja već stotinama godina. Tamo su liberalnijh shvatanja i njihova zajednica je znatno brojnija i organizovanija nego naša. A i imaju i popriličan broj članova. Ipak na zapadu već vekovima tolerišu vampirizam, a pogotovo u poslednjih tridesetak godina. Udruženja za vampirska prava, tamo imaju ozbiljan uticaj. Pa jasno vam je samo kada pogledate filmove i knjige koji nam stižu sa tih prostora.

A koliko zapravo ima članova kod nas? Ima li još nekog osim vas?

Tu je, pored mene, Radojka Leptirica, ona na žalost živi poprilično povučeno u onoj zabiti. Kaže, sita je ljudi. Ako računam i onu kreaturu, Savu Savanovića, ima, nas troje. Pretpostavljam da je možda preživeo još neko od naših, nadam se da će me kontaktirati. Ali dobro, i loš početak je početak. Kada pomislim gde živimo, onda samo mogu da kažem, hvala bogu da nas je preostalo i ovoliko. Slična je situacija na celom istoku Evrope, sa izuzetkom Rusije. Tamo je preživelo više naših, ipak su imali gde da se kriju tokom ovih turobnih vekova.

Spominjete boga? Nije li to malo neobično za vampira?

Ne znam možda i jeste. Ali ja jednostavno verujem u postojanje boga. Postoje i vampiri atesiti. Za divno čudo, vernici su najbrojniji, ne pitajte me za razlog, ne znam ga. Jednostavno, ima nas raznih i mi to prihvatamo. Volim da odem u crkvu, prija mi ta tišina i mir. Samo mi bude neprijatno, pošto su sveštenici obučeni da nas otkriju. Malo oni haju za vampirska prava. Kod njih i tužba i presuda dolaze momentalno.

Spomenuli ste Savu Savanovića, u kakvim ste odnosima?

Dosta sam trošio reči na jednog plagijatora, koje je godinama neopravdano i bezočno svu slavu prisvajao samom sebi. Čuo sam da je išao toliko daleko da je tvrdio da ga je inicirao lično Vlad Cepeš. Jasno je, da je to budalaština. I eto, toliko je bio na čelu vampira Srbije i šta je postigao za nas? Ja ću vam reći. Ništa. Ali dobro, zarad napretka naše zajednice, spreman sam da mu pružim ruku pomirenja. Naravno, bilo bi poželjno da se javno izvini.

Primećujem da mnogo radite na promociji vašeg pokreta.

Da, otkrio sam čari interneta. Sad imamo naš sajt, naloge na brojnim društvenim mrežama pod nazivom VampSrbija. Zaposlio sam dvoje mladih ljudi da se time bave. Smrtnici su, ali su fantastični klinci.

Da li možda naslućujem i neku političku karijeru?

Ko zna, unapređenje života običnih građana, dovodi i do unapređenja života nas vampira. U svakom slučaju, ovu zemlju su vodili, a i vode je i dalje, daleko čudniji ljudi. Ako ništa drugo, bar dugo životno iskustvo govori za mene. Imam i slogan – Vampiri Srbije, uz narod do poslednje kapi krvi.

Može li išta da vas povredi?

Da, golubovi, ljudska glupost i bezobrazluk. Radi ličnog komfora, mogu da kažem da sve ono što ste gledali u filmovima – beli luk, sveta vodica, krst i slično, nemaju baš nikakvog uticaj na nas. Tako da molim građanstvo da me ne gađaju tim drangulijama, ne mogu da iščistim odelo od fleka i mirisa belog luka.

A šta utiče pozitivno na vas?

Lepe žene, dobro piće na idealnoj temperaturi, tamna noć, rifovi Marka Noflera.

Pišete knjige, pevate, svirate, učestvujete u brojnim emisijma. Šta još možemo da očekujemo od vas?

Krvavo dobru zabavu.

slika energipic.com

Advertisements
 
20 komentara

Objavljeno od strane na avgust 31, 2017 in Humor, Petar Blagojević - Vampir, Uncategorized

 

Oznake: , , , , ,

Drugo carstvo 16

Drugo carstvo 16

Drugo carstvo 1234567891011121314, 15

Deda Mile je slegnuo ramenima i okrenuo se ka Markusu.

„Njoj je vreme da bude sama, a nama je vreme da budemo u društvu. Ne krivi ona tebe stvarno za ubistvo oca, ali bila je strašno vezana za njega i sad si joj otvorio stare rane. Nego, verujem da ti se još uvek ne spava?“

Markus je odmahnuo glavom.

„Ovo je bio dugačak dan, ali još uvek nisam suviše umoran.“

„Onda će nam verovatno trebati i ovlaživač razgovora.“ Odvratio je starac, vadeći flašu žućkaste tečnosti iz komode.

„Nisi valjda mislio da je ono bila jedina flaša u kući?“

Milutin je obojici nasuo po jednu. Markus je prvo pomislio da odbije ponuđeno piće, ali je znao nije najpametnije u ovakvoj situaciji odbijati čin gostoprimstva. Pored rakije, Milutin je izneo i meze – sir, suhomesnato, sve isečeno na tanke kriškice.

Dugo su sedeli i pričali, o svom poslu, o zadacima, o ružnim i lepim stvarima koje su im se dogodile.

„Koja je priča vezana za Jelenu i njenog, pretpostavljam, bivšeg muža? Znam da pitanje možda nije na mestu, ali opet, ne bih želeo da se izletim pred Jelenom i izvalim neku glupost. Skoro nisam dobio ovakav udarac.“ Odvažio se Markus da pita u jednom trenutku.

Milutin je ćutao nekoliko minuta, očigledno razmišljajući šta i da li da odgovori.

„Nema tu velike filozofije, 2006., upoznala je tog Ognjena. Nije mi se dopao čim sam čuo ime, a kamoli kada sam ga malo proverio. Lenj, nesposoban, arogantan, neznalica, ženskaroš, kockar i da ne nabrajam dalje, ali imao je dobru žvaku.“

„Interesanto je da vam se provukao kroz radar.“

„Nije da nisam pokušavao, ali Jelena je bila toliko zaljublena da nisam imao teoretske šanse da utičem na njeno mišljenje o njemu. Nisam očekivao da će se sve odvijati tako brzo. Poznavali su se svega mesec dana i ona je zatrudnela.“

Milutin je sipao još po jednu rakiju sebi i Markusu.

„Naravno, čim je saznao da će postati otac, nestao je u vidu lastinog repa. Jelena me molila da ga ne tražim, znajući kako ću reagovati. Ispunio sam dato obećanje, nisam ga tražio.“ Starac je ispod gustih obrva pogledao u začuđenog Markusa.

„Našli su ga moji prijatelji i malo su popričali sa njim. Izgleda da je posle tog razgovora promenio ime i prezime. Odselio se u neko selo na jugu Srbije. Čini se da je pre selidbe proveo šest meseci proveo u invalidskim kolicima, jer je čudnom igrom slučaja, polomio obe noge silazeći niz stepenice. Bolje joj je bez njega. Ako joj slučajno spomeneš bilo šta od ovoga što sam ti rekao, doneću ponovo moju drvenu kutiju.“

Markus se osmehnuo, ali mu je osmeh zamro kada je pogledao Mileta. Znao je da je starac smtno ozbiljan.

Pričali su još neko vreme, dok nisu zaključili da je suviše kasno i da je bolje da uhvate malo sna.

Jelena je sedela na terasi. Iako je ponela flašu sa sobom, jedva da je popila jednu, dve čašice. Želela je da se uvošti od alkohola, ali je znala da joj je neophodno da ima bistru glavu kada ustane. Istraga čeka.
Znala je da će taj Amerikanac samo da joj poremeti sve. Lepo je rekla Kamenom da ne želi partnera.

Znala je da on lično nije kriv za bombardovanje, ali kriva je njegova vlada, a on je ipak deo tog sistema.

Otac i mnogi drugi bili su žrtvovani zbog čega? Zbog politike, zbog ljudske sujete, zbog novca, zbog merenja čiji je veći…

Evo, i ova bomba od jutros. I to je samo politika odvratna, prljava, smrdljiva politika.

Pušila je na terasi, zagledana u drveće koje je okruživalo kuću. Već osam godina nije zapalila ni jednu cigaretu. Sad je uživala u blagom osećaju opijenosti. Posle nekog vremena ušla je u kuću. Čula je Mileta i Markusa kako i dalje razgovaraju u prizemlju, bez želje da im se pridruži. Nije mogla da shvati kako deda tako opušteno sedi i pije sa američkim agentom.

Odškrinula je vrata Dušanove sobe. Spavao je na leđima snom pravednika. Jelena gae je posmtrala sa nežnošću. Sela je u lejzi beg pored kreveta i prešla rukom kroz Dušanovu kosu.

Beograd, 19.06.2018.

Trgnula se iz sna. Za trenutak nije znala gde se nalazi. Ukočeno je ustala iz lejzibega. Pogledala je ponovo sina. I dalje je spavao na leđima raširenih ruku, kao srećna beba. Uzdahnula je i izašla iz sobe.

Kuća je bila tiha. Sišla je u podrum, koji je još dok je Jelena bila mlada, preuređen u salu za vežbanje. Presvukla se u trenerku, pustila hitove 80. i započela sa vežbama.

Već je svitalo kada je došla do kraja treninga. Umorno je spustila floret u stalak. Sad je spremna za predstojeći, vrlo verovatno, veoma iscrpljujući dan. Istraga, a i pravda čekaju.

Istuširala se i ušla u kuhinju. Na stolu su stajale tri šoljice sa vrućom kafom, slatko od belih trešanja, flaša sa rakijom, tanjir pun naseckanih mesnih prerađevina, hleb.

Milutin je mirno sedeo za stolom i ispuštao oblake dima.

„Jelenčice, znao sam da ćete krenuti ranije, pa sam vam pripremio okrepljenje. Sad će i Markus, otišao je da se istušira.“

„Hvala, Mile, lepo od tebe.“ Osmehnula se Jelena.

„Samo mi nije jasno jedna stvar. Kako si mogao da sediš i da rakijaš sa njim celu noć, kao da ste najbolji drugari.“ Nervozno je upitala.

„Pazi, uvek sam ti govorio, prijatelje driži blizu neprijatelje još bliže. To što sam sa njim rakijao, imalo je svrhu. Morao sam da budem potpuno siguran u njega. I ma koliko bih voleo da je on krivac za Nenadovu smrt, on to jednostavno nije. Krivci su neki drugi, a njih će već stići zaslužena kazna. A Markus je dobar čovek, šta god to značilo u našem poslu.“ Mirno je odvratio.

Jelena ga je pogledala sa suzama u očima.

„Ma, sve znam, samo juče, kada je spomenut RTS, sve mi se skupilo, i bombardovanje i tata i jučerašnji tramvaj. Sve.“ Suze su joj krenule niz lice.

„Znam draga, užasne stvari se dešavaju, ali tvoj posao je da budeš jaka, zbog sebe pre svega, ali i zbog svih oni koji su poginuli juče, kao i zbog njihovih porodica. Sada budi jaka, a kad se sve završi slobodno se prepusti emocijama i suzama.“

U tom trenutku naišao je Markus, masirajući slepoočnice.

„Da nisam možda došao u nezgodnom trenutku?“ Upitao je gledajući čas u Jelenu, čas u Milutina . Jelena se okrenula u stranu i obrisala oči.

„Ne, naravno, da nisi ništa prekinuo, došao si pravom trenutku. Hajdemo po jednu pre doručka.“ Rekao je Milutin kroz srdačan osmeh.

„Nikako, sinoć sam preterao sa rakijom, danas bez alkohola.“

Jelena ga je odmerila hladnim pogledom, ali joj ipak nagovštaj osmeha zaigrao na usnama.

„Ima ih koji su i gore prošli, posle pijanstva sa Miletom.“

Nekih petnaestak minuta kasnije, završili su sa doručkom.

„Mile, ljubi mi Dušana, kada se probudi. Nemojte da idete u grad, motajte se po kraju.“

„Naravno, ne brini ništa. Nego, hteo sam još juče da ti kažem, pa nikako da stignem. Možda ne bi bilo loše da proveriš Vojnovića.“

„Lazara Vojnovića?Znaš ga?“

„Tokom života, čovek upozna razne ljude, tako da sam upoznao i njega. Proveri ga, za svaki slučaj.“

„Hoću, hvala na savetu. Jednom UDB-aš, uvek UDB-aš.“ Odvratila je Jelena kroz smeh, odmahujući glavom.

Nastaviće se…

 

slika: Pavlofox

Drugo carstvo 1234567891011121314, 15

 
28 komentara

Objavljeno od strane na jul 27, 2017 in Drugo carstvo

 

Oznake: , , ,

Pravilna komunikacija

Pravilna komunikacija

U početku beše Reč… I to beše dobro…

Sve nevolje su počele kad je posle te prve reči došla sledeća, pa još jedna i tako u nedogled. Budite sigurni da prva rečenica koju je jedan humanoid uputio drugom nije bila Kako si, dragi prijatelju?, već Ako pipneš moju hranu, kamenom ću ti razbiti glavu.

Sada je ljudska rasa uznapredovala, reći ćete, i osim tamo nekih primitivaca, više niko ne razgovara na takav način. Moram da vas razočaram. Pristojna komunkikacija je zapravo samo deo cele priče, ono što vam nedostaje je tzv. primitivna komunikacija.

Najveći problem je u tome, što nas dok smo deca, uče interakciji sa drugim ljudima na pogrešan način, a onda mi to moramo da ispravljamo dok odrastamo. Na žalost, neki nikada ne savladaju osnovna pravila pravilnog vođenja razgovora. Stalno nam govore da se svima obraćamo uljudno, pristojno, mirnim glasom uz obaveznu upotrebu reči kao što su – molim, hvala, izvinite.

Dugo sam se držao toga, i bilo bi sve uredu da nema jednog malenog problema.  Stvar je u tome što to u praksi ne funkcioniše. Odnosno, lako je na taj način pričati sa određenim procentom stanovništva tzv. civilizovanim, ali sa velikim brojem tzv. primitivaca, ne.

Verovatno i vi znate za onaj tip ljudi, koji će vam pre nego što stignete da kažete Dobar dan,  opsovati svu bližu i dalju rodbinu, a u isto vreme vas počastiti različitim epitetima, a javno objavljivanje bilo kog bi dovelo u najmanju ruku do zatvorske kazne.

Kako ste do sada razgovarali sa njima? Verovatno nikako, pomislili biste da imate posla sa ludakom, eventualno nešto progunđali, okrenuli se i otišli. Mene su kao i vas učili da izbegavam ludake i da im se ne zameram. E, tu je srž problema. Treba raditi sve suprotno.

Dakle kada on vama spomene majku, vi morate njemu i majku i tetku i sestru i babu(nije trenutak da budete lažni moralisti i da se zgražavate). Psovke sa bilo kakvom seksualnom akonotacijom su uvek pun pogodak. Spominjanje nečije seksualne orijentacije treba iskorisiti u prvoj zgodnoj prilici.

Dalje, što pre pređite na lične uvrede, pa komentarišite njegovo poreklo, izgled, inteligenciju, ponašanje, opet familiju. Lepota je u tome što su mogućnosti beskonačne, pa možete i da u istoj rečenici iskoristite sve navedeno, ali to su već odlike pravog majstora. Za početak, nemojte previše da komplikujete, vremenom ćete ući u finese.

Takođe, važno je da sve što izgovarate bude samouvereno, bez zamuckivanja, uz oštar izraz lica, a poželjno je i da sve bude propraćeno gestikulacijom ruku, ali i celog tela. Govor tela često može da bude od presudnog značaja za uspešnu komunikaciju. Treba se potruditi da razgovor bude na ivici fizičkog kontakta, jer će to neverovatno pospešiti komunikaciju.

I taman kada ste vi(a i svi oko vas) pomislili da će krv teći u potocima, primetićete neverovatnu promenu. Odjednom i bez najave, ludak sa kojim ste razgovarali, postaje savršeno civilizovani sagovornik, koji sa vama priča uljudno, pristojno, mirnim glasom, koristeći reči kao što su: molim, hvala, izvinite.

I tek sada sa dotičnom osobom možete da razgovarate na način na koji su vas učili čitavog života.

Vidite kako je lako razgovarati sa svima, samo kada znate kako treba da se postavite.

Možda vam sada sve deluje komplikovano, ali uz malo vežbe (na ovim prostorima ima i više nego dovoljno kandidata sa kojim može da se vežba). Trudite se da vežbate što više možete i u bilo kojoj prilici i na bilo kom mestu (pošta, prodavnica, pijaca, ulica…) i postaćete majstor Pravilne komunikacije.

 
1 komentar

Objavljeno od strane na avgust 6, 2014 in Humor

 

Oznake: , , , ,