RSS

Arhive oznaka: rakiija

Drugo carstvo 16

Drugo carstvo 16

Drugo carstvo 1234567891011121314, 15

Deda Mile je slegnuo ramenima i okrenuo se ka Markusu.

„Njoj je vreme da bude sama, a nama je vreme da budemo u društvu. Ne krivi ona tebe stvarno za ubistvo oca, ali bila je strašno vezana za njega i sad si joj otvorio stare rane. Nego, verujem da ti se još uvek ne spava?“

Markus je odmahnuo glavom.

„Ovo je bio dugačak dan, ali još uvek nisam suviše umoran.“

„Onda će nam verovatno trebati i ovlaživač razgovora.“ Odvratio je starac, vadeći flašu žućkaste tečnosti iz komode.

„Nisi valjda mislio da je ono bila jedina flaša u kući?“

Milutin je obojici nasuo po jednu. Markus je prvo pomislio da odbije ponuđeno piće, ali je znao nije najpametnije u ovakvoj situaciji odbijati čin gostoprimstva. Pored rakije, Milutin je izneo i meze – sir, suhomesnato, sve isečeno na tanke kriškice.

Dugo su sedeli i pričali, o svom poslu, o zadacima, o ružnim i lepim stvarima koje su im se dogodile.

„Koja je priča vezana za Jelenu i njenog, pretpostavljam, bivšeg muža? Znam da pitanje možda nije na mestu, ali opet, ne bih želeo da se izletim pred Jelenom i izvalim neku glupost. Skoro nisam dobio ovakav udarac.“ Odvažio se Markus da pita u jednom trenutku.

Milutin je ćutao nekoliko minuta, očigledno razmišljajući šta i da li da odgovori.

„Nema tu velike filozofije, 2006., upoznala je tog Ognjena. Nije mi se dopao čim sam čuo ime, a kamoli kada sam ga malo proverio. Lenj, nesposoban, arogantan, neznalica, ženskaroš, kockar i da ne nabrajam dalje, ali imao je dobru žvaku.“

„Interesanto je da vam se provukao kroz radar.“

„Nije da nisam pokušavao, ali Jelena je bila toliko zaljublena da nisam imao teoretske šanse da utičem na njeno mišljenje o njemu. Nisam očekivao da će se sve odvijati tako brzo. Poznavali su se svega mesec dana i ona je zatrudnela.“

Milutin je sipao još po jednu rakiju sebi i Markusu.

„Naravno, čim je saznao da će postati otac, nestao je u vidu lastinog repa. Jelena me molila da ga ne tražim, znajući kako ću reagovati. Ispunio sam dato obećanje, nisam ga tražio.“ Starac je ispod gustih obrva pogledao u začuđenog Markusa.

„Našli su ga moji prijatelji i malo su popričali sa njim. Izgleda da je posle tog razgovora promenio ime i prezime. Odselio se u neko selo na jugu Srbije. Čini se da je pre selidbe proveo šest meseci proveo u invalidskim kolicima, jer je čudnom igrom slučaja, polomio obe noge silazeći niz stepenice. Bolje joj je bez njega. Ako joj slučajno spomeneš bilo šta od ovoga što sam ti rekao, doneću ponovo moju drvenu kutiju.“

Markus se osmehnuo, ali mu je osmeh zamro kada je pogledao Mileta. Znao je da je starac smtno ozbiljan.

Pričali su još neko vreme, dok nisu zaključili da je suviše kasno i da je bolje da uhvate malo sna.

Jelena je sedela na terasi. Iako je ponela flašu sa sobom, jedva da je popila jednu, dve čašice. Želela je da se uvošti od alkohola, ali je znala da joj je neophodno da ima bistru glavu kada ustane. Istraga čeka.
Znala je da će taj Amerikanac samo da joj poremeti sve. Lepo je rekla Kamenom da ne želi partnera.

Znala je da on lično nije kriv za bombardovanje, ali kriva je njegova vlada, a on je ipak deo tog sistema.

Otac i mnogi drugi bili su žrtvovani zbog čega? Zbog politike, zbog ljudske sujete, zbog novca, zbog merenja čiji je veći…

Evo, i ova bomba od jutros. I to je samo politika odvratna, prljava, smrdljiva politika.

Pušila je na terasi, zagledana u drveće koje je okruživalo kuću. Već osam godina nije zapalila ni jednu cigaretu. Sad je uživala u blagom osećaju opijenosti. Posle nekog vremena ušla je u kuću. Čula je Mileta i Markusa kako i dalje razgovaraju u prizemlju, bez želje da im se pridruži. Nije mogla da shvati kako deda tako opušteno sedi i pije sa američkim agentom.

Odškrinula je vrata Dušanove sobe. Spavao je na leđima snom pravednika. Jelena gae je posmtrala sa nežnošću. Sela je u lejzi beg pored kreveta i prešla rukom kroz Dušanovu kosu.

Beograd, 19.06.2018.

Trgnula se iz sna. Za trenutak nije znala gde se nalazi. Ukočeno je ustala iz lejzibega. Pogledala je ponovo sina. I dalje je spavao na leđima raširenih ruku, kao srećna beba. Uzdahnula je i izašla iz sobe.

Kuća je bila tiha. Sišla je u podrum, koji je još dok je Jelena bila mlada, preuređen u salu za vežbanje. Presvukla se u trenerku, pustila hitove 80. i započela sa vežbama.

Već je svitalo kada je došla do kraja treninga. Umorno je spustila floret u stalak. Sad je spremna za predstojeći, vrlo verovatno, veoma iscrpljujući dan. Istraga, a i pravda čekaju.

Istuširala se i ušla u kuhinju. Na stolu su stajale tri šoljice sa vrućom kafom, slatko od belih trešanja, flaša sa rakijom, tanjir pun naseckanih mesnih prerađevina, hleb.

Milutin je mirno sedeo za stolom i ispuštao oblake dima.

„Jelenčice, znao sam da ćete krenuti ranije, pa sam vam pripremio okrepljenje. Sad će i Markus, otišao je da se istušira.“

„Hvala, Mile, lepo od tebe.“ Osmehnula se Jelena.

„Samo mi nije jasno jedna stvar. Kako si mogao da sediš i da rakijaš sa njim celu noć, kao da ste najbolji drugari.“ Nervozno je upitala.

„Pazi, uvek sam ti govorio, prijatelje driži blizu neprijatelje još bliže. To što sam sa njim rakijao, imalo je svrhu. Morao sam da budem potpuno siguran u njega. I ma koliko bih voleo da je on krivac za Nenadovu smrt, on to jednostavno nije. Krivci su neki drugi, a njih će već stići zaslužena kazna. A Markus je dobar čovek, šta god to značilo u našem poslu.“ Mirno je odvratio.

Jelena ga je pogledala sa suzama u očima.

„Ma, sve znam, samo juče, kada je spomenut RTS, sve mi se skupilo, i bombardovanje i tata i jučerašnji tramvaj. Sve.“ Suze su joj krenule niz lice.

„Znam draga, užasne stvari se dešavaju, ali tvoj posao je da budeš jaka, zbog sebe pre svega, ali i zbog svih oni koji su poginuli juče, kao i zbog njihovih porodica. Sada budi jaka, a kad se sve završi slobodno se prepusti emocijama i suzama.“

U tom trenutku naišao je Markus, masirajući slepoočnice.

„Da nisam možda došao u nezgodnom trenutku?“ Upitao je gledajući čas u Jelenu, čas u Milutina . Jelena se okrenula u stranu i obrisala oči.

„Ne, naravno, da nisi ništa prekinuo, došao si pravom trenutku. Hajdemo po jednu pre doručka.“ Rekao je Milutin kroz srdačan osmeh.

„Nikako, sinoć sam preterao sa rakijom, danas bez alkohola.“

Jelena ga je odmerila hladnim pogledom, ali joj ipak nagovštaj osmeha zaigrao na usnama.

„Ima ih koji su i gore prošli, posle pijanstva sa Miletom.“

Nekih petnaestak minuta kasnije, završili su sa doručkom.

„Mile, ljubi mi Dušana, kada se probudi. Nemojte da idete u grad, motajte se po kraju.“

„Naravno, ne brini ništa. Nego, hteo sam još juče da ti kažem, pa nikako da stignem. Možda ne bi bilo loše da proveriš Vojnovića.“

„Lazara Vojnovića?Znaš ga?“

„Tokom života, čovek upozna razne ljude, tako da sam upoznao i njega. Proveri ga, za svaki slučaj.“

„Hoću, hvala na savetu. Jednom UDB-aš, uvek UDB-aš.“ Odvratila je Jelena kroz smeh, odmahujući glavom.

Nastaviće se…

 

slika: Pavlofox

Drugo carstvo 1234567891011121314, 15

Advertisements
 
28 komentara

Objavljeno od strane na jul 27, 2017 in Drugo carstvo

 

Oznake: , , ,