RSS

Arhive oznaka: kompjuter

Drugo carstvo 18

Drugo carstvo 18

Drugo carstvo 12345678910111213141516, 17

„Ko je taj Lazar Vojnović? Ne može biti slučajnost da njegovo ime čujemo dva puta u sat vremena. Ime mi je poznato, ali ne mogu da se setim odakle.“ Upitao je Markus dok su se vozili ka Sabedinovom stanu.

„Lazar Vojnović? On ti je, što bi se reklo, kontroverzni biznismen. Čiča ima skoro osamdeset godina, ali i dalje je aktivan i radi punom parom. Otišao je negde krajem 60-ih u Ameriku. Nisam sigurna čime se tamo bavio, uglavnom  se spominju nekretnine i polu-sumnjivi poslovi. Početkom 90-ih vratio se u zemlju. Nije se previše isticao, držao se poprilično povučeno jedno vreme. Međutim, pre nekih desetak godina, počeo je sve više da privlači pažnju. Ispostavilo se da nema životne sfere u koju nije ubacio svoje pipke. Veoma je uticajan, što finansijski, što politički. U nekoliko navrata se spominjalo da bi se možda upustio u političke vode. Verovatno jej shvatio da je bolje da se neko drugi bavi time, on ima svoj biznis. A kad mu treba politička odluka, onda pritisne svoje politčare, koji su mu na platnom spisku. Koliko mi je poznato, plaća i poziciju i opoziciju. Čini se da su mu nazori vrlo desničarski. Videćemo gde se on uklapa u celoj ovoj zbrci.“

„A gde smo mi sada krenuli? Zar nisi rekla da taj klinac živi u romskom naselju u Tošinom bunaru?“

„To mu je glavna adresa, ali pošto je sinoć došlo do frke, on se preselio. Kupio je stan u elitnom naselju u centru. Svim komšijama se obraća na engleskom i oni misle da je Sebi jedan od stranaca. Kada bi znali da je Cigić, sigurno bi bar neko od komšija dobio infarkt.“

Oboje su se nasmejali na tu pomisao.

„Onda on dobro zarađuje, pa zašto živi u onim favelama?“

„ Kaže da tamo pripada i da jedino može svojima da pomogne na pravi način, ako živi tamo. Pored toga, ko bi ga ikad tražio u naselju? Zarađuje odlično, uglavnom se bavi zaštitom tuđih računara.“

Jelena je uparkirala auto ispred zgrade koja je izgledala kao svemirski brod u odnosu na okruženje. Staklo, beton, metal spojeni u zapanjujuću kombinaciju, koja se naziva modernom arhitekturom. Markus nije bio suviše oduševljen, dovoljno se nagledao ružnih zgrada i u svom okruženju. Zgrada je bila toliko odurna, da je bilo sigurno da su stanovi izuzetno skupi, gorko je pomislio. Šteta je što su građevinski inspektori i ovde lako potkupljivi.

Ušli su u predvorje zgrade i prišli uniformisanom mladiću, koji je sav važan stajao za pultom. Gledao ih je kao da će njih dvoje svojim prisustvom opoganiti čistotu teritorije koje čuva.

Ni Jelena mu nije ostala dužna, njen stav je jasno odražavao da portira primećuje samo zato što zauzuima prostor kojim želi da prođe.

Davno je rečeno, daj čoveku malo vlasti i videćeš kakav je, pomislio je Markus. Ovaj klinac baš zamišlja da je šerif Meklaud.

„Dobar dan, da li bi ste želi da nas najavite kod gospodina u stanu 8. Kažite samo da je došla Jelena Todorović, već nas očekuje.“

Portir ih je i dalje gledao poput smrdljivog sira, ali je ipak podigao slušalicu telefona koji mu je stajao za pultom.

„Mister Sabyani, you have visitors. Yes, yes, her name is Jelena. Yes, fine, I will send them to your apartmant.“

Tokom razgovora, izraz lica mu se promenio, te ih je čuvar sada gledao sa dubokim uvažavanjem.

„Izvolite, uđite u lift.“

„Imate odličan akcenat, skoro sasvim prirodan“, prokometarisao je Markus, iskreno zadivljen. Očekivao je da momak govori engleski, ako ne kao Tarzan, a ono bar kao Rus iz filmova.

„Hvala vam. Doktorirao sam engleski jezik, a provodio sam i svaki raspust u Britaniji, kod rođaka. Šta da vam kažem, nije bilo posla u struci. Dobro je, samo kad radim, plata nije neka, ali je bar redovna.“

Jelena ga je samo tužno pogledala. Jedan doktor je prinuđen da radi kao portir.  Eh, surovi živote. Šta tu, sine, ima dobro?Plata i treba da bude redovna. E, deco, šta smo dopustili da vam urade?

„Gospođo, kada se lift zaustavi, gospodin Sabjani će vas pustiti iznutra.“

Jelena je klimnula glavom 

Savremenim i bešumnim liftom su stigli do poslednjeg sprata. Nekoliko sekundi se ništa nije čulo, a onda se upalila mala zelena lampica, i ćulo se kratko ding. 
Kada su se vrata otvorila, Markus je shvatio da su ušli direktno u stan.
Prišao im je Sebedin široko se osmehujući.

„Nisam očekivao da ćeš doći sa gostom, ali svaki tvoj prijatelj je i moj.“

„Sebi, ovo je moj novi partener Markus Morison. Tu je da mi pomogne u istrazi. “
Sebedin mu je pružio ruku.

„Agencijski čovek? Baš dobro, još mi niko od tvojih nije bio u poseti. Ali budi siguran da ne bi ušao, da nisi sa Jelenom.“

„Od kad nas posmatraš?“ Upital ej Jelena.

„Na mojim kamerama ste od trnutka kada ste prišli zgradi“, odgovorio je Sabedin, pokazujući na mnoštvo ekrana iza njega.

Markus je tek sada obratio punu pažnju na stan. Nalazili su se u dnevnoj sobi veličine skoro 100m2, sa velikim prozorima, koji su gledali na tri strane sveta. Bio je oskudno namešten. Imao je samo osnovni nameštaj, pretrpan sto, nekoliko stolica. Ono što mu je privuklo pogled, bili su monitori, kompjuteri, police prepune elektronke opreme. Izgledalo je kao mešavina kontrolnog centra i magacina elektro-prodavnice.

„Dajte mi vaše telefone da vas prkiljučim na prebacivač.“

Predali su mu telefone i on ih je stavio na metalo postolje iz kog su izlazile žice u svim pravcima.

„Je li to neki ometač signala?“ Upitao je Markus radoznalo.

„Ne, ometač vam kompletno blokira telefon, pa ne možete da ga koristite. Prebacivač je moja i unapređena verzija“, skromno je odgovorio mladić. „Možete da koristite telefon, ali ne šalej vašu trenutnu lokaciju, već izgleda da ste oko 600m dalje od vaše prave lokacije. Nije mnogo, ali nekad može dobro da posluži.“

„Ovo bi se dopalo mojima u tehničkom, a možeš i da komercijalizuješ aparat i da zgrneš ozbiljan novac.“

„Ne, hvala, sasvim dobro zarađujem i bez toga, kao što možeš da primetiš. Bojim se da bi se moj uređaj uglavnom koristio u nelegalne svrhe.“

Dok god ima ovakvih klinaca, ovaj svet je na dobrom kursu, pomislio je Markus.

„Dođite, sedite, želim da vam pokažem nešto.“

„Sebi, ispičaj mi šta se prvo juče dogodilo“, upitala je Jelena.

„Nema tu šta mnogo da se kaže. Celo veče sam se bavio izazovom koji si mi zadala. Saznao sam neke interesantne stvari“, započeo je priču Sebedin, dok je svima dodavao limeku koka-kole. „Vi Ameri, ste skrivili mnogo toga, ali opraštam vam zbog rok en rola i koka kole.“

Markus se nasmešio, a mladić je nastavio priču. „Moji kompjuteri imaju odličnu zaštitu i treba ti više nego dobra ekipa da prođeš kroz moje zidove. Izgleda da imaju takvu ekipu. Negde oko 4 posle ponoći, u naselje je upala grupa skinsa i počela da divlja. Čim je nastao haos, posumnjao sam da su tu zbog mene, pa sam obrisao  sve podatke. Srećom, brzo smo se organizovali, svako je zgrabio šta je imao – palicu, nož, batinu. Da nisu pobegli, verovatno bi ih ugazili kao žvaku. Na žalost, matori Ramo je izgoreo u svojoj baraci. Verovatno je bio mrtav pijan, pa nije ni primetio požar. Užasna tragedija, ali moglo je da se završi i gore. Policija ej bila uobičajeno brza, Došli su kada su ovi skinsi već uveliko napustili naselje. Pošto sam se uplašio da će ponovo doći i da će izazvati još veću nesreću, povukao sam se ovde. Malo mi je slabija konekcija zbog prebacivača, ali i dalje je ok. Nego, da vam kažem šta sam otkrio.“

Markus i Jelena su ga sa pažnjom slušali.

„Prvo sam se pozabavio Lirimom Aruzom. Uglavnom je posećivao uobičajene sajtove, malo pornići, malo novine, malo Ju tjub. Međutim, zagrebao sam malo dublje, i našao da je išao na neke anarhističke forume, kao i da je bio član nekih albanskih nacionalističkih foruma. Ne govorim albanski, ali Gugl radi posao dovoljno. Uobičajene gluposti o Velikoj Albaniji, srpskom teroru i ostalim sranjim,a kojima se bave napaljeni klinci kako ovde, tako i preko. A kada sam otišao još dublje, stvari postaju zanimljive. Ne bih da ulazim u tehničke detelje, ali stvarno je bilo teško probiti se kroz njihov sistem. Onja ko ih plaća, izabrao je najbolje koje je mogao. Uspeo sam tek pred jutro i tada sam najverovatnije aktivirao neki alarm i desilo se šta se desilo.“

Jelena je napeto sedela na ivici.

„Našao si njegove direktne nalogodavce iz Prištine ili iz Tirane? Sebi, pa ti si kralj.“

Sebedin je uzdahnuo.

„Stani, stani, nemoj da žuriš. NIje uvek lako saznati ko stoji iza nekog sajta. Čeprkao sam i čeprkao i došao do glavnog finansijera. U pitanju je – Lazar Vojnović.“

Nekoliko sekundi, svi su sedeli u tišini šokirani inforamcijom.

„Uh, jebo te, to ništa ne valja. Jesi li siguran?“ Upitala je Jelena.

„Ne mogu da ti dam čvrst dokaz, koji bi opstao na sudu. Nigde se nije on potpisao, već su to firme, koje pripadaju firamama njegovih firmi. On je tari majstor za pranje nelegalnog novca. On uvek može da se izvuče i da kaže da nije imao pojma i da otpusti nekoliko ljudi i mirna Bačka. Ali sa duge strane, nema nikakve sumnje, slučajno ili namerno, povezan je sa Aruzom i bombom.“

„Ako si u pravu, onda je situacija ozbiljnija nego što smo mislili“, dodao je Markus, zamišljeno provlačeći prste kroz kosu. „Rat je skoro pa počeo i vreme za reakciju nam se drastično skratilo.“

Jelena je razmišljala o onome što je čula. Pomislila je da je na sličan počeo i Drugi svetski rat – lažnim napadom Poljske na Nemačku. Kasnije se utvrdila prava istina, ali su u međuvremenu milioni stadali.

„Sebi, možda je bolje da se povučeš.“

Sebedin je odlučno odmahnuo glavom.

„Nema šanse, pa ako počne rat, moji Cigani će biti prvi kao topovsko meso. Idem dalje“.

Jelena je klimnula glavom.

„Dobro, traži i dalje, ali budi još oprezniji, ako je ikako moguće. Markus i ja idemo informativno da popričamo sa Vojnovićem. Posle toga moram da se posavetujem sa Kamenkom. Sve ovo je malo iznad moje lige.“

„Dobro, pre nego što krenete, hteo bih da vam dam nešto.“

I Jelena i Markus su ga upitno pogledali. Sebedin je malo preturao po kutijama i onda izvukao dva telefona.

„Stvarno ne treba, Sebi, već imam telefon.“

„Imaš, ali ovo nije običan telefon, ovo je telfon, koji je prošao kroz moje ruke. Malo sam se igrao sa njima i sada su skoro potpuno nevidljivi.“

„Ne može biti potpuno nevidljiv.“ Odvratio je Markus.

„Možda ne može potpuno, ali može 99%. Prvo, niko ne može da vam prisluškuje ove telefone. Drugo, u njih sam ubacio minijaturnu verziju prebacivača, s tim što može da pomeri vašu lokaciju najviše 150 m. Možda nije mnogo, ali može da bude korisno. Pri tome kada uključite  mod jedan, onda blokira sve lokatore, gps uređaje i slično u vašoj neposrednoj blizini. A ako prebacite na  mod dva , onda pojačava signal  i vaša lokacija će se videti sa Meseca. Verujem, mada nisam mogao da testiram, da će tako uticati i na čip koji ti imaš.“

Markus je bio zapanjen.

„Odakle ti ideja da imam čip?“

„Ma, hajde, svi agentia CIA imaju potkožne čipove i to već godinama unazad. Suviše ste vi agenti vredni, da bi vas pustili tek tako u surovi svet. Priča se da ste razvili neku vrstu nanobota, uz čiju pomoć koje vas lociraju, bilo gde na planeti.“

Markus se osmehnuo.

„Bistar si ti klinac, ali verujem da ti je jasno da ne mogu da potvrdim niti da opovrgnem takve glasine. U svakom slučaju, hvala na poklonu, možda i bude od koristi.“

Slika – geralt

Drugo carstvo 12345678910111213141516, 17

Advertisements
 
32 komentara

Objavljeno od strane na avgust 9, 2017 in Drugo carstvo

 

Oznake: , , , , ,

Drugo carstvo 10

Drugo carstvo 10

Drugo carstvo 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,

Beograd, kao i drugi veliki gradovi, ima desetine nelegalnih i nehigijenksih naselja, tzv: karton-sitija, cigan-mala. Jelena je uvezla auto u jedno takvo, koje se nalazi na Novom Beogradu, ispod železničkog mosta. Celo naselje je zapravo gomila sklepanih kućica, baraka, od kartona, lima, plastike, drveta ili bilo čega drugog šta su stanovnici mogli da pronađu. To su naselja bez vode, kanalizacije, struje. Naravno, stanari se na razne načine dovijaju, da neutrališu te nedostake. Ovde stoji usamljena česmica nelegalno priključena na gradski vodovod, onde vise električni kablvi, takođe, nelaegalno povezani na banderu.

Polugola, musava deca trčala su ka njoj. Iako su pripadali najsiromašnijem delu stanovništva, činilo se da su ipak srećni. Sa mnogo više humora i optimizma se nosi sa nedaćama koje ih okružuju, pomislila je Jelena, dok je slušla dečiju ciku. Jurili su kroz gomile starog kartona, konzervi, flaša, raznorazne gvožđurije. Ipak je glavno zanimanje većina stanovnika sakupljanje i prodaje sekundarnih sirovina.
Izašla je iz auta i krenula ka jednoj od kućica. Deca su je okružila i pružala ruke ka njoj.

„Sestro, sestro, imaš neki dinar?“

Znajući da će je ovako dočekati, Jelena je već spremila nešto sitnine koje je dala deci, kao i kesu slatkiša, koje je kupila na putu do naselja.

„Deco, ostavite je na miru, nemoj da vas sve hapsi sada.“ Na vratima jedne od kućica stajao je mladić sa širokim osmehom, tamne kože i belih zuba.

Mališani su uz ciku i smeh otišli od Jelene i nastavili da sa započetom igrom.

„Zdravo, Sebo, što ih plašiš policijom?“

„Neka, neka, treba da znaju šta je vlast i da se čuvaju iste.“

„Došla sam na kratko i moram da palim dalje.“

„Hajde uđi, jesu ovde sve moji Cigani, ali možda i nisu, bolje ćemo razgovarati unutra.“

Uveo je Jelenu u kuću. Spolja je izgledala, kao obična sklepana romska udžerica okružena različitim otpadom. Kada je ušla u kuću ponovo se zapanjila brojem monitora i računara. Setila se dana kada je upoznla Sebedina.

Pre pet, šest godina uhapešna je grupa preprodavaca tehničke robe, zato što je postojala sumnja da prodaju tehniku, koja je ukradena prilikom ubistva. Vrlo brzo je shvatila da je Sebedin, tada 14-godišnjak, natprorečno inteligentno dete, sa neverovatnim informatičkim potencijalom, koje je zalutalo u loše društvo. Nakon što se utvrdilo da ova grupa nema veze sa ubistvom, pušteni su na slobodu. Jelena je Sebedina, odvela na doručak u obližnju pekaru. Tada ga je pitala da li želi da uradi nešto od svog života. Nakon njegovog potvrdnog odgvoora, ponudila mu je dogovor. Ako se kloni nevolja i posveti učenju, ona će mu pomoći koliko god može. I tako je započelo njihovo prijateljstvo. Pomogla mu je da završi osnovnu, kao i srednju školu. Ispostavilo se da je Sebedin prirodni talenat za računare. I da je svako znanje vezano za računare upijao kao sunđer. Sada je bio jedan od najboljih hakera u zemlji i Jelena je znala da joj može pomoći da bar malo razmrsi klupko.

„Sebi, treba mi tvoja pomoć.“

„Sigruno ima veze sa bombom od danas?“

„Da, ali moglo bi biti opasno.“

„Jedna od žrtava je i moj drugar iz naselja. Poginuo je dok je pokušavao da opere neku šoferku u zamenu za neki dinar. Dobar momka, nije hteo da krade ili da vara ljude. Nije mogao da nađe bolji posao zato što je Ciganin. Naravno da ću ti pomoći. Prvo, zbog njega, a drugo, zbog tebe. Da nije bilo tebe, ko zna šta bi bilo sa mnom i na tome ću ti večito biti neizmerno zahvalan. Kaži o čemu se radi.“

Pružila mu je mobilni telefon.

„Verovatno si čuo da je napad navodno izvršio izvesni Šiptar, Lirim Aruz?“

Sebedin je samo klimnuo glavom.

„Bila sam maločas u njegovom stanu, ono što sam tamo našla, nije mi se mnogo dopalo. Sve je izgledalo suviše savršeno. Bio je tamo i mobilni, prekopirala sam sve podatke sa njega i sad mi ti trebaš da to raščivijaš.“

„Ipak si naučila nešto od mene za sve ove godine.“

„Ne od tebe, već od momaka sa visokotehnološkog kriminala.“

„Pih, Svaka budala može da koristi kompjuter. Mnogi to i rade. Nešto ne vidim da si otišla kod njih po savet.“ Odvratio je Sebedin smškajući se.

„Naravno, zato što ne znam kome tamo mogu da verujem, a i oni nemaju tako vešte prste. Mislim da oni nemaju ni deo tvog znanja.“

„Sad si se izvukla. Daj mi to sokoćalo, pa ti javljam čim nešto saznam.“

Priključio je Jelenin telefon na jedan od kompjutera i nekoliko trenutaka kasnije vratio mobilni.

„Hvala ti mnogo, javljaj čim saznaš bilo šta.“

Zagrlila je mladića poljubila ga u obraz i izašla iz barake. Uključila se u Tošin bunar i nastavila da vozi ka centru Beograda na dogovoreni sastanak.

Muziku na radiju su prekinule vanredne vesti.

“Uključujemo se direktno na konferenciju za štampu . Premijer Srbije Jakovljević se upravo sprema da da izjavu na vanrednoj konfernciji za štampu. Evo, počinje:

Poštovani građani Srbije.

Iako smo okupljeni zbog tužnog razloga, imam zadovoljstvo da vas obavestim da je naša policija ponovo dokazala da je među najboljima na svetu. Ne samo da smo vrlo brzo otkrili počinioca, već smo praonašli stan iz kojeg je planirao svoj kukavički napad. Našli smo čvrste i nesumnjive dokaze da je povezan sa vlastima u Prištini. Naša zemlja je uvek bila faktor stabilnosti i mira u regionu, ali jasno je da na ovakakv napad moramo odgovoriti, pre svega diplomatskim sredstivma.U zavisnosti od njihove reakcije…“

Drugo carstvo 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,

slika Jozue55

 
33 komentara

Objavljeno od strane na jun 23, 2017 in Drugo carstvo, Uncategorized

 

Oznake: , , , ,