RSS

Arhive oznaka: Hilandar

Drugo carstvo 20

Drugo carstvo 20

Drugo carstvo 123456789101112131415161718, 19

Sedeli su u stanici i držali u rukama čaše sa Skender-begom.

Alkohol je univerzalni lek umirenja na svim meridijanima, pogotovo ovde među Slovenima, pomislio je Markus dok je vrteo ćilibarsku tečnost u svojoj čaši.

Jelena je svom nadređenom Goranu Petroviću Kamenku podnosila izveštaj.

Sve vreme je pažljivo slušao, ne prekidajući izlaganje. Započela je sa sumnjama koje im je preneo Sabedin, nastavila sa razgovorom koji su vodili sa tajkunom Vojnovićem, da bi stigla do trenutka kada su uspešno izbegli napad.

Čim je Jelena privela kraju izlaganje, Kamenko se uključio.

„Каdа si me pozvala, odmah sam aktivirao raspoložive patrole da traže vaše napadače. Mada, naravno, ne nadam se suviše da ćemo uspeti da ih nađemo.“

Oboje su samo klimnuli glavom, znajući da je Kamenko u pravu.

„Ali, ako ih kojim čudom i nađemo, onda će nečija majka crnu vunu da prede. Ono što je stvano zanimljivo је moguća Vojnićeva uloga u svemu. Majku mu njegovu. Ovo će biti zajebano. Moram da razmislim. Malo koji bi sudija smeo da potpiše nalog za Vojnićevo prisluškivanje, možda jedan ili dvojica. U međuvremeno, nakačićemo mu se nelegalno. Kažeš da je onaj tvoj cigić sve iskopao?“

Jelena je samo potvrdno klimnula glavom. Kameni se čvrsto oslonio na radni sto.

„Klinac je neverovatan. Šteta što ne želi da radi za nas. Mada, ko bi ga krivio. Kada samo pomislim na naše plate, dođe mi da se zaposlim na trafici.“

„Sebedin je rekao da će pomoći koliko može, a to je bolje nego da radi za nas, pošto ga ne ograničavaju pravila službe.“ Odvratila je Jelena sa blagim osmehom.

„Dobro, dobro, to daje bar malo nade. Na žalost, jasno vam je, sve su posredni dokazi i ne možemo da pritisnemo Vojnovića. Možemo krišom da se zalepimo za njega, pa se možda nešto i pojavi. Nastavite dalje sa istragom i kao što sam rekao, terajte dokle god treba.“

Markus je pio kafu u zajedničkoj prostoriji, dok je čekao Jelenu.
Svi inspektori, osim Zorana, bili su na terenu.

„I kažeš, batice izvadile heklere? I to na policiju u sred bela dana? U je, to se nije dugo dešavalo na ovim ulicama, još od devedestih. “

„Čak i u Americi, kriminalci se uglavnom sustežu kada treba pucati u policiju“, odvratio je Markus.

„To je zato što kod vas znaju da će fasovati ili stolicu ili tri doživotne robije, sa pravom na žalbu nakon odležane prve“, kroz osmeh je rekao Zoran. Naslonio se udobnije u stolicu. Kako bi se pokrenuo , začulo bi se pucketanje njegove izbledele kožne jakne.

„Možda na filmu, ali u pravom životu, policajci realtivno često ginu na dužnosti.“ Mračno je rekao Markus.

„Čudna ste sorta, vi Amerikanci. Nekako ste od pokretačkog motora planete postali najomraženija država na svetu.“

„Da, neverovatno, zar ne?“ Složio se Markus klimajući glavom.

„Odvratna stvar je politika. Pretpostavljam da si gledao Ramba, treći deo?“ Upitao je Zoran, nehajno se ljujajući na stolici.

„Naravno, gledao sam ga nekoliko puta, mada nisam preterani  ljubitelj Staloneovih filmova, eventualno Rokija i to prvog dela.“

„Ako nisi primetio, kada se film završava, pisalo je da je posvećen hrabrim afganistanskim mudžahedinima. A posle rušenja Bliznakinja, promenjeno je u plemenitom afganistanskom narodu. Od podrške, pa do preoravanja jedne zemlje bombama za svega dvadesetak godina. O tome ti pričam.“

„Slažem se s atobom, ali slabo šta mogu da učinim u vezi sa tim. A i svojim radom sam se uvek trudio da pružim drugačiju sliku o Americi.“

„Znam , ne zameram ništa tebi i većini Amerikanaca, već političarima. Uprkos svemu, ja i dalje verujem u dobre strane Amerike. Što se mene tiče, mogao bih sve da vam oprostim samo zato što ste svetu dali rok end rol i Koka-kolu.“

„Za Koka-kolu ćemo tek odgovarati.“ Obojica su se nasmejali.

„Nego da mi pređemo na malo normalnije teme. Moram da te pitam“, nastavio je Zoran. „Koji ti je omiljeni rok bend?“

„Uh, moraću da te razočaram, što se tiče bendova ipak primat dajem AC/DC i Stonsima, u odnosu na domaće bendove“

Zoranovo lice odavalo je nevericu.

„Pored Dorsa, Elvisa, Kisa, Bič Bojsa i da ne nabrajam dalje, ti izabereš Australijance i Britance?“

„Šta da ti kažem, muzika koju slušam je uglavnom džez i dark kantri.“

„Već te vidim kako u nekoj drumskoj kafani, sa gomilom likova u kaubojkama i sa Stetsonom na glavi,  igraš kantri ples. Platio bih da to vidim.“ Kroz grcajući smeh rekao je Zoran.

„A ne nikako.“, počeo je  da se brani Markus. „Ne, dark kantri obično nema veze sa plesom. To je nešto što bi moglo da se nazove odmetnički kantri.“

„Još mi samo kaži da više voliš Jamahu od Harlija?“

„A ne, negde ipak moram da podvučem crtu.“,  kroz široki osmeh je odgovorio Markus. „Radije biram Harlija. Zapravo, u garaži me zapravo čeka jedan FXB iz ’81. Sređivao sam ga dve godine i ako dočekam da se vratim kući, napraviću turu od okeana do okeana.“

„Nemoj da pričaš da imaš FXB?“, zadivljeno je rekao Zoran. „Pre nekoliko godina sam vozio jednog. To je poezija na točkovima. I pazi, onda smo…“

Dok su Markus i Zoran pričali i igračkama za velike dečake, Jelena se zatvorila u svoju kancelariju i razgovarala sa dedom.

„Mile, patrola je tu zbog Dušanove i tvoje bezbednosti.“

„Baš će oni da nas zaštite, ako neko bude hteo da nas rokne.“

„Nemoj da se ponašaš kao dete. Vojnović mi je nedvosmisleno pretio. Ako želiš, dovešću Markusa da ti potvrdi.“

„Ne treba meni niko ništa da priča. Da sam se plašio svake šuše koja mi je pretila, davno bih napipao Lazu.“

„Rekao mi je da te pozdravim. Koliko se meni čini vas dvojica se dobro poznajete?“

„Mislio sam da smo se  dobro poznavali pre mnogo godina. Pogrešio sam. Ne želim sada da pričam o njemu. Samo želim da ti kažem da se čuvaš. Idem sada da onim mučenicima iz patrole odnesem kafu i nešto da gricnu.“

Jelena nije znala šta da misli o ovom razgovoru. Jedino je bila sigurna da joj ništa nije bilo jasnije.

Sedela je mirno nekoliko trenutaka, a onda joj je sinulo. Brzo je zgrabila slušalicu.

„Rale, prijatelju staru“, poletno je počela.

„Nemoj tu da mi cvrkućeš, nego kao prava žena reci šta ti treba.“

„Je li bilo neko neoubičajeno dešavanje vezano za cetinjski manastir?“

„Ne znam na šta misliš. Osim onog požara prošle godine, kada je poginuo jedan od sveštenika. Ne mogu da se setim ničeg drugog.“

„Hvala ti Rale, kao i uvek od veliek si pomoći.“

„Nema na čemu, uvek sam spreman da pomognem. Imaš li možda mešto sočno za mene?“

„Mogu samo da ti kažem da će ime zatresti sve kao zemljotres..“

„Nije lepo da mi tako golicaš maštu. Daj mi bar neki nagoveštaj.“

„Ipak ćeš morati malo da sačekaš, budi siguran da ćeš prvi imati vest.“

„Držim te za reč.“

Jelena se okrenula ka monitoru i potražila članke vezane za požar u cetinjskom manastiru.

Dvadesetak minuta kasnije, izašla je iz kancelarije i potražila Markusa. Zatekla ga je u veselom razgovoru sa Zoranom. 

„Meni je jako žao, što prekidam vaše dečačko čavrljanje, ali trebaš mi na kratko.“

Markus je prišao, upitno je gledajući.

„Idemo kod Kamenka, izgleda da imamo nešto što bi mogli da iskoristimo protiv Vojnovića.“

Goran Petković, Jelenin nadređeni, pažljivo je, podignutih obrva, slušao Jelenino izlaganje.

„Pre tri godine došlo je do požara u cetinjskom manastiru, kažu da ništa nije oštećeno, Počinalac je nađen mrtav, kažu da je mesecima bio maskiran u monaha. Tamo je čuvana kruna Cara Dušana.“

Značajno je pogledala u Markusa i  Kamenka, nisu reagovali.

„Zatim, biblioteka Instituta za društvene nauke u Moskvi, gorela je iste godine. Tamo je čuvan najstariji prepis Dušanovog zakonika.

Setite se da je 2004. goreo Hilandar. Tamo se čuvaju zastave za koje se pretpostavlja da su pripadale Dušanu.

Sve te predmete smo, kao što smo ti već rekli,  videli kod Vojnovića u kancelariji. On tvrdi da su u pitanju kopije, ali mislim da su zapravo originali i da on stoji iza tih akcija. Opčinjen je Dušanom Silnim i čini mi se da želi uspostavljanje drugog Dušanovog carstva.“ 

Po licima obojice muškaraca razlilo se konačno razumevanje onoga što su čuli od Jelene.

„Kučkin sin.“, izletelo je  Markusu„Moguće je da si potpuno u pravu i da čiča hoće da započne balkanski rat da bi stvorio novu verziju Dušanovog carstva. Ne znam kako je sve zamislio, ali scenario mi deluje realno.“

„Za početak prikuplja relikvije.“, nastavio je Goran Kamenko. „A baš bi to mogla da bude i naša šansa za napad. Odmah ću javiti sudiji Markoviću da postoji osnovana sumnja  da je Vojnović na nezakonit način došao do predmeta koji, u krajnjoj linij,  pripadaju Srbiji. Znam Markovića, svake godine na Hilandaru provede bar nekoliko dana. Neće mu se dopasti da čuje da ga je Vojnović namerno zapalio. Mala, odlično zapažanje, sad ćemo da mu pritegnemo muda.“

Zadovoljan smešak se razlio njegovim licem.

„Šefe, šta mislite o tome ako novinari slučajno dobiju neke detalje o istrazi protiv Vojnovića?“, upitala je Jelena. „To bi malo pojačalo pritisak. A i tako znamo da odavde stalno cure informacije.“

„Može, ali bilo bi dobro da novinari pričekaju bar sat vremena sa objavljivanjem te vesti, dok ne dobijem nalog za prisluškivanje i zvanično ispitivanje Vojnovića.“, kroz osmeh je odgovorio Kamenko. 

Jelena i Markus su krenuli ka vratima kancelarije, ali ih je zaustavio glas Jeleninog nadređenog. 

„Ah, da, zaboravih da vam kažem. Na Altini su našli su BMW koji vas je jurio. Izgoreo je, a u njemu se nalaze četiri tela. Forenzičari i patolog su na putu. Mislio sam da će vas to zanimati.“

Markus i Jelena su se pogledali i bez reči izašli iz kancelarije.

Jelena je uzela telefon.

„Rale, ako hoćeš priču za naslovnice, čekam te u Pendreku i lisicama za deset minuta.“ 

Drugo carstvo 123456789101112131415161718, 19

slika – tpsdave

Advertisements
 
31 komentara

Objavljeno od strane na avgust 21, 2017 in Drugo carstvo

 

Oznake: , , , , , ,

Drugo carstvo 19

Drugo carstvo 19

Drugo carstvo 1234567891011121314151617, 18

Ušli su ćutke u auto, Jelena je po navici uključila radio.

…policija i dalje istražuje povezanost Prištine i Tirane sa jučerašnjom bombom. Izvori bliski istrazi, kažu da će uskoro izaći sa konkretnim imenima nalogodavaca.

Brojni mladići čekaju u redovima da bi se upisali u tzv. Kampove za vežbe u prirodi, koji zapravo predstavljaju kampove za regrutaciju i obuku vojnika. Izvori nam kažu da obuku vrše pripadnici specijalnih jedinica sa ratnim iskustvom.

U isto vreme, zabeleženi su i nemiri širom regiona.

Markus i Jelena su samo razmenili poglede.

U Makedoniji, na Kosovu i Metohiji, čak i u Grčkoj zabeležni incidenti su u kojima su učestvovali pripadnici albanske manjine. Jedan od zahteva je spajanje sa Albanijom u jednu državu. Izgleda da počinju i protesti u Bosni i Hercegovini.

Premijer Jakovljević je danas izjavio sledeće: Zabrinut sam  zbog porasta tenzija u regionu. Srbija će, uprkos ličnom bolu i gubitku, koji nas je juče pogodio, ipak ostati garant mira i stabilnosti. Nadam se da protesti neće eskalirati nasiljem. U stalnom smo kontaktu sa vladama Grčke i Makedonije i spremni smo da im pružimo svu neophodnu pomoć. Takođe, sa najvećom pažnjom,  pratimo i dešavanja u Bosni i Hercegovini. Stabilan region je naša najveća i najiskrenija želja.

Svetske agencije izveštavaju o dostojanstvenoj protestnoj šetnji, i svet je zadivljen načinom sa kojim se nosimo sa našim bolom.

 „Ovo je odlično koordinisana akcija“, progunđao je Markus.

„Da, za onog ko želi da započne rat.“

Tek sada su bili sigurni da ih od novog, u najboljem slučaju, balkanskog rata, deli samo ishitrena reakcija nekog od regionalnih političara.

„Misliš da će Vojnović pristati da razgovara sa nama?“

„Nadam se da hoće. Nemam nameru da izađem iz zgrade dok ga ne vidimo.“

U tišini su se vozili preko Brankovog mosta, pa niz Bulevar Mihajala Pupina, da bi stigli do poslovnog kompleksa VL holdinga, koji se nalazi preko puta zgrade SIVa. 

Prišli su portiru, obučenom u teget sintetičko odelo. Dočekao ih je širok osmeh. Uputio ih je na poslednji sprat.

Na izlasku iz lifta, naišli su na sekretaricu, platinastu plavušu, napućenih crvenih usana. Dočekao ih je širok osmeh i donekle piskutav glas.

„Izvolite, da li mogu ikako da vam pomognem?“

„Možda“, odvratila je Jelena.“Želimo da porazgovaramo sa gospodinom Vojnovićem.“

„Gospodin Vojnović je trenutno zauzet, mogu da probam da vam zakažem sasatanak za recimo desetak dana.“ Pokušala je da ih odbije sekretarica, sa osmehom, ali odlučno.

„A da se lepo prošetaš i pitaš gospodina Vojnovića da li želi da nas primi? Kaži mu da je došla inspektorka Todorović iz Krvnih i seksualnih delikata i da bi mu bilo bolje da popriča sa mnom.“

Sekretarica je imala kiseli osmeh na licu, ali je ipak ustala iz svoje stolice i prošla kroz vrata koja su se nalazila iza njenog stola.

Vratila se veoma brzo.

„Gospodin Vojnović će vas primiti, slobodno uđite.“

Markus joj se nasmešio, na šta je ona pocrvenela. Prošli su kroz teška, drvena, izrezbarena vrata.

Sačekao ih je izuzetno vitalan starac, zalizane sede kose, još uvek pravog držanja i širokih ramena, obučenog u kvalitetno sivo trodelno odelo.

Prišao im je, srdačno se osmehujući, pružajući ruku. Jeleni je poljubio ruku,  a sa Markusom se rukovao. Kancelarija je bila prostrana sa masivnim drvenim stolom, koji je bio postavljen ispred ogromnih prozora. Zidovi su bili prekriveni drvenim oplatama, zastavama, mapama. Uz zidove su, pored drvenih polica sa knjigama, na drvenim rezbarenim pijedestalima stajale osvetljene staklene kutije. Markus nije bi siguran šta se nalazi u njima.

„Iako mi uvek pričinjava zadovljstvo poseta jedne izuzetno lepe žene, bojim se da nemam mnogo vremna za ćaskanje. Zanima me zašto neko iz krvnih delikata želi da razgovara sa mnom?“ Bilo je jasno da Lazar Vojnović, ne gube vreme na prazne priče. Nije seo u svoju fotelju, što je Markusu i Jeleni signalziralo da će ovo biti veoma kratak sastanak.

„Verovatno vam je sekretarica već prenela moje ime. Sa mnom je gospodin Markus Morison, moj kolega iz Amerike. Ovde je da nam pomogne oko rezrešenja jučerašnje ekspolozije.“

Vojnović ih je mirno posmatrao.

„Jučerašnji dan je bio strašna tragedija, ali nije mi baš najjasnije kako vam mogu pomoći. Naravno, uvek sam rado na usluzi našoj policiji.“

„Da li ste možda upoznati sa Kampovima za obuku u prirodi?“, upitala je Jelena.

Vojnović je uputio Jeleni blistav osmeh.

„Naravno, pomažem im povremeno finansijski, mada nemam ništa sa njihovim rukovođenjem. U svakom slučaju hvale vredna organizacija. Trude se da očuvaju tradicionalne vrednosti i da omladinu drže dalje od droge i lošeg uticaja.“

„Divite se Dušanu Silnom?“, upitao je Markus, dok je razgledao eksponate unutar staklenih kutija.

Biznismen je pažljivije pogledao Markusa.

„Bio je veličanstven vladar, da nije umro tako rano, verovatno bi uspeo da učvrsti državu i da je stabilnu preda na upravu Urošu i danas, ko zna, možda bi Srbija bila drugačijeg oblika.“

„Znači, vi se zalažete za Veliku Srbiju?“

„Nikako, to je samo u domenu Šta bi bilo kad bi bilo, intelektualna vežba.“

„Da li možda finansirate internet sajtove i forume?“, upitala je Jelena nehajno.

„Finansiram mnoge stvari, pretpostavljam da tu ima i internet sajtova. Znate, ne mogu da znam baš svako mesto gde odlazi moj novac, pogotovo kada su u pitanju manji iznosi. “

Jelena nije odgovrala, samo ga je pažljivo posmatrala.

„Ovo je, ako se ne varam, Dušanova kruna. Mislio sam da se čuva na Cetinju?“, prekinuo je Markus tišinu i usmerio razgovor u drugom pravcu.

„Naravno da se čuva tamo, ovo je samo replika, kao i svi ostali predmeti.“, sa blagim osmehom odgovorio je Vojnović. Iza Dušana su ostali samo retki predmeti, a i za njih se ne može sa sigurnošću reći da su njegovi. Evo, na primer ovde imam repliku prstena carice Teodore, zatim tanjir cara Dušana, originali su u Narodnom muzeju.“

„Vidim, imate i Dušanov zakonik. Verujem da ste za ponovno uvođenje istog?“, ubacila se Jelena.

„Da, izuzetno dobra kopija. Pretpostavljam da znate da je bio jedan od najnaprednijh zakonika tog doba. Mnoge odredbe bi mogle, bez izmene, da se primenjuju i danas. Vi se, kao zaštitnik mira, reda i građana, slažete sa mnom? Sramota je da se najstariji prepis Dušanovog zakonika čuva u Rusiji.“

Markus je posmatrao zidove sa kojih su visile zastave, pravougaona žuta ca crvenim dvoglavim orlom, kao i dve neobične trouglaste zastave.

Vojnović je nastavio sa objašnjavanjem.

„Za ovu pravougaonu se smatra da je bila carska zastava, po uzoru na vizantijsku zastavu, ali nije pouzdano utvrđeno. A za ove dve se misli da su pripadale Dušanu i da su možda u pitanju signalni ratni barjaci. Čuvaju se na Hilandaru, pretpostavlja se da ih Dušan ostavio prilikom posete manastiru. 1347 je bio sa caricom Jelenom  na Svetoj gori, da bi se sklonili od kuge koja je harala. Tada je bogato darivao Hilandar, da bi umilostivo monahe, ne bi li lakše prihvatili prisustvo žene. “

Jelena je taman htela da postavi još neko pitanje, kada je Vojnović progovorio prvi.

„Jelena, kako ti je deda Milutin?“

Iznenađena, nije znala kako da odgovori.

„Koliko je već u penziji, nadam se da je dobro?“

Posmartala je Vojnovića nekoliko trenutaka, a zatim odgovorila.

„Ima već desetak godina, ali se i dalje dobro drži. Mozak mu je oštar kao uvek. Nisam znala da se poznajete, nikad mi nije spomenuo.“

„Nekada davno smo se poznavali vrlo dobro. Ako s ene varam, ti imaš sina, čuvaj ga i voli, tako brzo odrastaju.“

Osmehnuo se stisnutim usnama.

Jelena je prebledela. Pretnja je bila nedvosmilsena. Zatezanje mišića na Markusovim leđima, ukazivalo je da je i on zaključio isto.

„Ne sviđa mi se kada stranci spominju moju porodicu, može se desiti da to greškom pomešam sa pretnjom, a to tek ne volim. Možda bi bilo pametno da ne napuštate grad.“ Hladno je odgovorila.

„Šta ti to misliš o meni? Samo sam želeo da budem ljubazan. Neću nigde putovati, u teškim vremenia, svi pravi sinovi Srbije, moraju da stanu uz nju.“

Jelena nije ništa odgovorila, okrenula se i u pratnji Markusa izašla iz kancelarije.

Kada su izašli iz zgrade, zapalila je cigaretu.

„Možeš li ti da voziš do stanice?“

„Naravno“, odvratio je Markus uzimajući ključeve od auta. Jelena je već držala telefon u rukama i brzo pričala.

„Šefe, upravo sam bila kod Vojnovića. Idemo ka stanici i sve ću ti ispričati. Možeš li odmah da organizuješ da jedna patrola bude stalno ispred moje kuće? Hvala, šefe, vidimo se brzo. “

Prekinula je vezu i pozvala sledeći broj.

„Mile, tvoj predosećaj je bio ispravan. Sad će Kamenko da pošalje patrolu, koja će biti stalno ispred kuće. Ne puštaj Dušana nigde bez pratnje i naravno, drži pištolj pri ruci. Čujemo se kasnije.“

Dok je vozio, Markus je često podizao pogled ka retrovizoru. Nekoliko puta se prebacio iz trake u traku.

„Nešto nije u redu?“, upitala je Jelena.

„Da, izgleda da nas neko prati, videću koliko je ozbiljan u tome.Veži se.“

Naglo je ubrzao. Auto ih je pratio.

„Da vidimo šta zapravo žele.“, progunđao je Markus i zaustavio na prvom autobuskom stajlištu i uključio sva četiri žmigavca. „Budi spremna.“ Rekao je dok je vadio svoj pištolj. Jeleni nije trebalo ništa govoriti i njen pištolj je bio spreman. Napeto su čekali da im priđu pratioci.

Crni Audi sa zatamnjenim staklima se zaustavio pored njih. Prozori na desnoj strani su se spustili. Iza njih su se pojavila namrgođena lica krako ošišanih mladića. Obojica su u rukama držali heklere, uperene ka Markusu i Jeleni. Markus je bio brži, zapucao je ka crnom autu iz koga se začuo krik. Stisnuo je papučicu gasa i uleteo u saobraćaj izazivajući brojne sirene i škripu guma.  Započela je vratolomna vožnja. Velikom brzinom su izleteli na Brankov most. Markus je vešto zaobilazio automobile ispred sebe. Primetio je da su napadači odustali da ih prate i skrenuli su sa mosta u Karađorđevu ulicu, jer su shvatili da je besimisleno da nastave poteru.

Jelena je ponovo uzela telefon.

„Šefe? Patrola je otišla kod mojih? Odlično. Ne, ne zovem zbog toga. Upravo je neka ekipa htela da nas izbuši heklerima. Ne, sve je u redu, dobro smo. Markus je bio brži . Verovatno je i ranio nekog od njih. Ne verujem da će išta značiti, ali bio je crni Audi. Sačekaj sekund. Jesi li video tablice?“

Markus je potvrdnu klimuo glavom i izdiktirao broj. Jelena ih je prenela svom nadređenom.

„Da, stižemo do stanice brzo.“

„Izgleda da su ulozi podignuti i da sada više nemamo izbora, sem da idemo do kraja.“, rekao je Markus, pažljivo proučavajući saobraćaj ispred sebe.

Jelena je klimnula glavom.

„Drugačiji izbor nikad nismo ni imali.“, mračno je odgovorila.

 

Drugo carstvo 1234567891011121314151617, 18

slika MichaelGaida

 
28 komentara

Objavljeno od strane na avgust 12, 2017 in Drugo carstvo

 

Oznake: , , , , , ,