Drugo carstvo 35

Drugo carstvo

 123456789101112131415161718192021222324,   252627282930, 313233, 34

Jelena je gledala za Markusom, koji je žurno odlazio. Duboko je uzdahnula, pomililovala sina po kosi i ušla u lift. Bilo je samo pitanje trenutka kada će neko iz kontrolne sobe blokirati lift. Pritisnula je dugme, čvršće stegnula dršku heklera i čekala. Stala je ispred Dušana, ne bi li ga koliko toliko zaštitila od eventualnih zalutalih metaka. Sekunde su prolazile. Vrata su se otvorila skoro bešumno. Ugledala je lica dvojice vojnika, koji su nehajno stajali pored vrata i pušili. U prvom trenutku imali su izraze krajne dosade, zatim zbunjenosti, a onda su prepoznali lice, koje je stajalo u liftu. Pre nego što su podigli svoje oružje, Jelena ih je obojicu pokosila rafalom. Bilo joj je žao zbog toga što je uradila, ali nije imala drugog izbora.

Povukla je sina za ruku i potrčala ka izlazu. Pažljivo je izvirila korz vrata. Nije primetila nikog. Prišla je Opelu, kojim su došli iz Prizrena. Otvorila je vrata, okrenula se oko sebe i zastala na trenutak.

Izvukla je torbu iz gepeka i brzim korakom prišla ka prvom parkiranom Hameru. Ključevi su bili ubačeni u bravu. Pustila je Dušana da sedne na zadnje sedište i pokrenula motor. Nikad nije upravljala ovakvim vozilom, ali sve dok ima menjač i volan, već će se snaći.

Donekle se sve čini suviše lakim, pomislila je. Ili su suviše uvereni u svoju bezbednost ili je nešto drugo u pitanju.

wire-2346268_960_720Sve vreme se osvrtala, ali nije primetila nikog. Neobično. Brzo je stigla do prve kapije.

Sad joj je bilo jasno zašto joj se činilo da je sve suviše lako. Ispred kapije je bila podignuta barikada. Oko nje su stajali vojnici sa uperenim oružjem ka Jeleninom Hameru. Jedan od vojnika, držao je megafon. Stražari na kuli su budno posmatali šta se dešava ispod njih.
Barikada se činila čvrstom, ali možda teško vozilo ima šansu. Začula je poznat zvuk, koji će lako prepoznati svako ko je 1999. živeo u Srbiji. Avion je preletao iznad njih. Znala je da više nema vremena.

„Zaustavite vozilo i izađite sa podignutim rukama. Imam naređenje da vas zaustavim po svaku cenu. Verujte mi da ne želim da upotebim silu, ali kao mi ne ostavite izbor, bojim se da ću biti prinuđen.“, začuo se glas pojačan megafonom.

„Mama, hoće li da pucaju u nas?“, upitao je uplašeno Dušan. Jelena je pogledala u sina,koji ležao sklupčan iza sedišta.

„Mogu samo da probaju, ne boj se ništa. Veži se i drži se čvrsto, sad će biti malo nezgodno.“

Dodala je gas i usmerila vozilo ka barikadi. Vojnici su zapucali, ali su se meci bezbedno odbijali o čvstu karoseriju.

Bila je nadomak barikade, kada je začula prodoran zvižduk od kojeg joj se podigla kosa na glavi.

————————————-

Markus je teška srca ostavio Jelenu i Dušana.

Potrčao je ka kontrolnoj sobi. Čim su se vrata lita zatvorila za Jelenom i Dušanom, usporio je korak.

Ubrzo je stigao do vrata kontrolne sobe, duboko uzdahnuo i prislonio karticu na čitač.
Vrata su se otvorila. Mirno je ušetao u prostoriju iz koje je ispraćen nepun sat ranije
Našao se ponovo licem u lice sa većem staraca. Sva trojica su ga pažljivo posmatrala.
Kompjuteraši su gledali u svoje ekrane, ne obraćajući pažnju na stvaran svet oko sebe.
Svuda oko Markusa stajali su vojnici koji su ga držali na nišanu svojih Heklera.
Mirno je ispustio svoje oružje na pod.

„Ipak si došao?“ sa čuđenjem je upitao Milutin, ustajući od masivnog stola.

„Naravno. Odmah je bilo jasno da ne može biti drugačije.“

„Kad si posumnjao?“ upitao je Vojnović radoznalo.

„Možda nema vidljivih kamera, ali je sasvim sigurno da neko od ovih klinaca drži na oku one apartmane, da ne kažem ćelije.“

Starci su se nasmešili samozadovoljno.

„Možda je i bio previd kada sam onesposobio svog stražara“, nastavio je Markus. „Ali teško da je mogao biti previd i vojnik ispred Jelenine i Dušanove sobe. Nadam se da ste uživali u našoj maloj predstavi.“

Milutin je samo nagnuo glavu.

„Da, moram da priznam da si nam pružio dobru zabavu. Ali na žalost, sve što je lepo ima kraj.“

Starac je polako prilazio Markusu, oslanjajući se na štap.

„Žao mi je mladića. Oni se samo priključuju mnogima, koje ćete nositi na duši. Zagovarate velike i plemenite ideale, ali se vrlo lako odričete svojih ljudi.“

„Imaš oštar jezik, čak i u ovom trenutku. Ali svaki dobar general zna kada treba i može da žrtvuje svoje ljude.“

„A vas trojica mislite da ste dobri generali?“, odvratio je Markus zajedljivo. Milutin je nastavio, ne obraćajući pažnju na upadicu.

„Sa druge strane, koliko vidim, Jelena neće prihvatiti moju ponudu da ovde ostane sa Dušanom. Moraću da se pobrinem za nju kada je vrate sa prve kapije.“

„Poštovao sam vas kad smo se upoznali, a sada mi je potpuno jasno da ste jedan ludi starac. Zarad bajke bi ubili najbliži rod i bilo koga drugog.“

Miluitn se samo iskezio.

„Videćeš ko je lud, kada ponovo uspostavimo srpsko carstvo. A njena žrtva će se pamtiti i biti spevana u pesmama. Jelena, žena koju su mučki ubili šiptarski teroristi.“

„A verujem da je sada vreme da se pobrinete za mene? A nešto sumnjam da ste i meni spremili pesmu?“, nehajno je upitao Markus.

gunshot-1632387_960_720Milutin, UDB-aš u penziji, prišao je još bliže Markusu, držeći pištolj u ruci. Lazar Vojnović i Jovan Marinković su ustali od masivnog stola i stali iza svog prijatelja.

„Imaćeš čast, iako je ne zaslužuješ, da umreš kao čovek, od moje ruke, a ne pred streljačkim vodom“, rekao je starac dok je podizao ruku sa pištoljem.

Markus se slabašno nasmešio, gledajući Milutina u oči, dok je u sebi brojao minute.

„Polaskan sam tolikom pažnjom. Dobro ste sve organizovali, ali bojim se da ipak niste uspeli da zatvorite sve rupe. Nekako mi je žao što ste uložili četiri decenije svojih života u projekat koji će se ovako neslavno završiti.“

Starčeva ruka se malo spustila.

„Kako to misliš?“

„Poštovani stariji kolega, mogu samo da vam kažem, da ste me lepo ubili kao psa, kad ste me videli na vratima svoje kuće, kako ste se lepo izrazili, sada možda ne bi bili u problemu.“

Milutin je nesigurno pogledao svoje vremešne prijatelje. Slegnuli su ramenima.

„I dalje ne razumem. Misliš da ćeš praznom pričom spasiti svoj bedni život? Nema pojačanja, tvoj poziv nikad nije stigao do američke komande“, besno mu je odgovorio profesor Marinković.

„Nikako. Znao sam da čim kročim ovde, više neću izaći, ali isto tako, nadao sam se da će mi i ova ekipa praviti društvo.“, odvratio je samouvereno Markus.

Klimnuo je glavom ka starcima i salutirao ima sa dva spojena prsta. Sva trojica su ga posmatrala zbunjeno.

Desetak sekundi je potrajala tišina.

„Blefira. To je sve što vi Amerikanci znate. Dosta si nas zamajavao, ološu, pomoli se, ako imaš kome.“

Milutin je ponovo podigao pištolj i uperio ga u Markusovu glavu.

Markus je zatvorio oči, začuo zvižduk i iza sklopljenih kapaka video strahovit bljesak.

————————-

Jelena je više osetila nego čula eksploziju. Udarni talas pogurao je njenog Hamera kao igračku. Osetila je samo da više ne dodiruju zemlju točkovima. Vozilo se nekoliko puta okrenulo na stranu po svojoj uzdužnoj osi i uz tresak se zaustavilo, igrom slučaja, na točkovima.

Jelena skoro ceo minut nije mogla da dođe sebi od šoka. Imala je posekotinu na čelu, koja je krvarila. Okrenula se ka sinu na zadnjem sedištu.

„Dušane. Jesi li dobro?“ zabrinuto je upitala.

„Jesam, samo mi se vrti u glavi i malo mi je muka.“

Otvorila je vrata i pogledala oko sebe. Udarni talas ih je prebacio preko barikade i kroz ogradu. Vojnici su, poput polomljenih lutaka, ležali razbacani po zemlji ne pomerajući se. Od stražarske kule ostala je samo gomila metala.

Dalje, niz put, kojim je došla, dizao se visoki oblak dima.

Sa suzama u očima, vratila se u vozilo i pokušala da pokrene motor. Snažno je zabrundao posle prvog okretanja ključa. Vozila je brzo i samo projurila kroz drugu kapiju bez zaustavljanja.

„Mama, gde ćemo sada?“

„Idemo kući.“

slika – Military_Material, kerttu, Engin_Akyurt,

Drugo carstvo

 123456789101112131415161718192021222324,   252627282930, 313233, 34

 

Advertisements

19 thoughts on “Drugo carstvo 35

      1. a ne. na koju god da stranu krenes posle ovoga…sve pije vodu. i da deda prezivi i da je to dedin zli brat blizanac, i da Markus ima neprobojno odleo i da su svi mrtvi i da Jelena ostane zena koje nema i vrati se u nekom drugom delu i da Dusan odraste u ovovm romanu i svima mater…

        Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s