Drugo carstvo 34

Drugo carstvo

 123456789101112131415161718192021222324,   252627282930, 3132, 33

Pola sata kasnije, Markus je ustao iz kreveta. Osvrnuo se oko sebe, nije nigde primetio vidljive kamere, ali to opet nije značilo da ih nema. U svakom slučaju, znao je da mora da reaguje brzo. Stao je pored vrata, zalupao po njima iz sve snage.

“Otvori, nije mi dobro!“, povikao je. Sačekao je nekoliko sekundi, gurnuo prst u usta i glasno povratio sve iz sebe. Ponovo je snažno zalupao po vratima. Začuo je komešanje sa druge strane i otključavanje vrata, legao je na pod i pokrio lice rukom. U sobu je ušao vojnik, držeći hekler ispred sebe.

„Bolje bi ti bilo da…  Šta je ovo? Milu ti majku…“, progunđao je kada je uz pljeskavi zvuk nagazio na bljuvotinu pored vrata.

„Sve ti tvoje, nisam ti ja majka da ti držim glavu dok povraćaš. Ovo ćeš sve sam da očistiš, ne zanima me ko si i šta šefovi planiraju sa tobom. Čuješ li me?“, besno se sagnuo i zgrabio Markusa za rame.

Istog trenutka, Markusova šaka, ga je čvrsto zgrabila za vrat i povukla na dole. Iznenađen, vojnik je pokušao da se oslobodi, ali je već izgubio ravnotežu. Prsti su suviše dobro prionuli na njegovo grlo. Istovremeno, Markus je prevrnuo vojnika na leđa i brzo ga opkoračio. Zadao mu je snažan udarac u glavu, jednom, a zatim još jednom. Uhvatio je vojnikovu glavu sa obe ruke i snažno je udario u betonski pod. Čuo se neprijatan krckav zvuk. Brzo je skinuo vojnika, stavio ga na krevet i pokrio ćebetom. Uzeo je hekler i prislonio uho uz vrata. Ako ima kamera u sobi, onda bi već sada morao da ih čuje kako se približavaju. Prolazile su sekunde, ništa se nije čulo.

Za sada je dobro, pomislio je.

Presvukao se u vojnikovu uniformu.

„Prokletstvo“, progunđao je kada je shvatio da mu je uniforma kratka i da su mu čizme veće bar za dva broja.

Sredio se koliko je mogao i samouvereno izašao iz sobe. Srećom, nikoga nije bilo u blizini. Sigurnim korakom se uputio ka Jeleninoj sobi. Ispred vrata stajao je naoružan stražar. Markus je pognuo glavu i prišao vojniku. Morao je da bude brz i da se nada da ih neko baš sada ne posmatra preko sigurnosnih kamera u hodniku.

„Druže, da nemaš možda cigaru?“

Mladić nije stigao ni da odgovori, a već ga je brz i snažan udarac pogodio u pleksus. Dok se vojnik borio za vazduh, Amerikanac mu je zadao udarac u karotidnu arteriju i time ga onesvestio. Markus ga je brzo prihvatio da ne padne i drugom rukom prislonio elektronsku karticu na vrata.

Jelena je nervozno šetala po sobi, sve vreme  pričajući sa Dušanom. Razgovarali su o njegovom boravku u podzemnoj bazi. Iz njegovih odgovora uspela je da izvuče komadiće korisnih informacija. Tek sada u samoći, je u potpunosti bila svesna, kakva se oluja sprema. I dalje nije mogla da prihvati Milutinovu izdaju. Njen Mile, spreman je da zemlju, gurne u novi haos. Morala je što pre Dušana da odvede na bezbedno. A posle toga, moraće da se razjasni sa Miletom i njegovim vremešnim prijateljima. Nije bila sigurna da li Markus glumi ili ne, činio se poprilično pijan, i njega je pogodila izdaja od strane direktora CIA. Zato je odlučila da se osloni na sebe i da iskoristi prvu priliku. Začula je neko komešanje ispred vrata. Možda je ovo ta prilika. Osvrnula se oko sebe, ali nije bilo mnogo toga što je mogla da iskoristi kao oružje.

Dohvatila je prvi zgodan predmet.

„Sine, budi tih sada i stani negde pored kreveta“, šapnula je Dušanu, pokazujući na suprutnu strani od vrata.         

         Stala je pored vrata, podigla ruke iznad glave i čekala da se vrata otvore. Zamahnula je iz sve snage, čim je vojnik promolio glavu unutra.

Markus je krajičkom oka primetio senku i hitro se sagnuo, ali ipak nije mogao potpuno da izbegne snažan udarac, koji ga je umesto u glavu pogodio u rame. Bolno je zaječao.

„Markuse“, uzviknula je Jelena, dok ga je žurno uvlačila u sobu. „mislila sam da si jedan od njih.“

„Čime si me to udarila? Dobro da me nisi pogodila u glavu“, upitao je držeći se za rame.

„Prvim što mi je palo pod ruku“, odgovorila je pokazujući na polomljeni Soni plejstejšn.

„Lepo kažu da su igrice opasne. Moraćemo da krenemo odmah, nemamo mnogo vremena dok ne otkriju da nas nema. Jeste li vas dvoje dobro?“, upitao je, dok je gledao u hodnik kroz odškrinuta vrata..

„Bićemo“, odvratila je Jelena, dok se okretala ka Dušanu, koji je čučao sklupčan pored kreveta. Oči su mu bile razrogačene od šoka.

„Dušane“, nežno mu je rekla i spustila ruku na njegov obraz i zagledala se u njegove uplašene oči. „Pogledaj me, sine.“

Polako je podigao pogled ka njoj.

„Ovde smo svi u opasnosti, moramo što pre da krenemo. Markus će nam pomoći da se izvučemo. Budi sve vreme uz mene i nigde se ne odvajaj, ni po koju cenu. Da li me razumeš?“

Polako je klimuo glavom.

„A deda Mile? Hoće li i on poći za nama?“, upitao je dečak majku. Jelena ga je pogledala sa suzama u očima. „Naravno da hoće, samo što će on krenuti na drugu stranu. Krećemo.“

Sagnula se i uzela hekler onesvešćenog vojnika.

„Presvuci se u njegovu uniformu. Ako nas neko bude video na kamerama,možda će ako ne obrati suviše pažnju pomisliti da dvojica vojnika prate Dušana.“

Bez ustezanja, Jelena se brzo presvukla. Uniforma joj je bila prevelika, ali to nije ni bilo toliko važno. Ne bi prošla pogled izbliza, ali biće dovoljno za kamere.

„Uzmi i toki-voki, ja sam uzeo do mog čuvara. Ako se slučajno razdvojimo, moći ćemo da komuniciramo“, dobacio je.

„Zašto bi se razdvajali?“, upitala je.

„Nikad se ne zna šta može poći po zlu. Iscrpli smo popriličnu količinu sreće kad nam nisu uzeli telefone, jer od našeg plan ne bi bilo ništa. Uzeću i tvoj i moj telefon i uključiti pojačivač signala. Nadam se da će Sebi primetiti moj čip.“ Naših petnaest minuta počinje sada“, rekao je i podesio telefone.

Oboje su  ućutali. Znali su šta ih čeka, ako signal ne bude mogao da se probije kroz betonske zidove.

„Dušane, da li izlaziš napolje sa vojnicima?“, upitao je Markus.

„Da, kad god sam hteo, izlazio sam napolje u pratnji nekog od vojnika“, zbunjeno je odvratio dečak.

„Jednog ili više?“

„Najčešće sa jednim ili dvojicom vojnika.“

„Koliko obično ima stražara gore.?“

„Obično dvojica, ostali su ili ovde dole ili patroliraju imanjem.“

Markus se zadovoljno osmehnuo i značajno pogledao Jelenu. Klimnula je sa razumevanjem.

„Dobro onda, vreme je da krenemo. Naših petnaest minuta počinje sada“, rekao je Markus i uključio pojačivače na telefonima.

Krenuli su oprezno, ali brzo niz hodnik.

„Hodajte normalno, kao da se ništa ne dešava“, podsetio ih je Markus. Pružio je Jeleni jednu elektronsku karticu.

„Šta će mi?“, upitala je. „Imam karticu mog stražara.“

„Nekada pomoćno osoblje može da uđe tamo gde ne mogu oni, koji su na višoj hijerarhiijskoj lestvici.“

„A zato si vaćario čistaččicu, a ja mislila da si bio pijani skot.“

„Šteta bi bilo propustiti da se opipa onakvo telo“, odvratio je sa osmehom, gledajući Jelenu.

„Muškarci…“, promrmljala je uz osmeh.

elevator-723325_960_720Približili su se oknu lifta.

„Daj mi pola minuta i onda uđi u lift“, rekao je dok joj je pružao ključeve od auta. „Verjem da ćeš uspeti na iznenađenje da prođeš pored stražara. A zatim, bežite što dalje odavde. Ono iz torbe će vam pomoći oko prelaska granica.“

            „Kako misliš da mi bežimo? A ti?“, upitala je drhtavim glasom.

            Sa tugom i nežnošću, gledao je njene smaragdne oči nekoliko sekundi.

„Raketa će pratiti moj signal, moram da budem tamo.“

„Ali…“

„Voleo bih da imamo više vremena, ali nemamo. Posredno sam odgovoran za smrt tvoje majke. Nadam se da ću se bar delimično iskupiti, ako ti bar pomognem da spasiš sebe i sina.“

„Ti si sve vreme planirao da ostaneš ovde?“, upitala je.

Pogledao je u stranu.

Ćutali su…

Samo su im oči govorile, a tu su reči bile suvišne.

„Želeo bih da te zagrlim, ali bojim se da to ne bi dobro izgledalo na kamerama. Dvojica vojnika koji se grle“.

Oboje su se slabašno nasmešili na ovaj Marksuov pokušaj šale.

„Kreći“, rekao je, blago odgurujući Jelenu. „Već smo se dugo zadržali, imamo još jedva desetak minuta.“

Drugo carstvo

 123456789101112131415161718192021222324,   252627282930, 3132, 33

slika – Simeworks, Senlay

Advertisements

10 thoughts on “Drugo carstvo 34

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s