Drugo carstvo 25

Drugo carstvo  1234567891011121314151617181920212223, 24,

 

Jelena je zapanjeno zurila u profesora Marinkovća.

„Kakvog cara? Kada nađem tog smrada napraviću od njega mleveno meso. Ako mom detetu bude falila samo dlaka sa glave.“

„Ne brini, siguran sam da  ne želi da povredi Dušana.“, nastavio je profesor „Probaj da shvatiš kako smo se mi osećali kada smo otkrili da je Mile potomak najvećeg srpskog vladara. Naslednik čoveka u čije vreme je Srbija bila najmoćnija i najveća, ako ne računamo na pseudonaučnike koji spominju Srbe kao potomke Atlantiđana…“

„Napaljeni klinci . Srećem takve svaki dan. Misle da je prošlost bila cveće i proleće, a da danas ništa nije dobro. “, progunđala je Jelena, odmahujući glavom.

„Potpuno si u pravu, bili smo napaljeni klinci. Probaj da shvatiš“, nastavio je Marinković. „u kakvoj smo zemlji živeli. Ograničene slobode, materijalne, duhovne, ubrzan razvoj, ali ljudi nisu bili pripremljeni na korenite promene. Režim koji se obračunava sa svim neisotmišljenicima. Tvoj deda je bio zakleti komunista, iako mu nije bilo pravo sve što se događalo sa Rankovićem, osnivanje Golog otoka, gde su uglavnom slali Srbe. Bio je u Službi i uvek mu je teško padala blagost države u borbi protiv fašizma, pre svega ustaškog, ali i četničkog. Sa druge strane, ja nisam bio ni za komunizam ni za kralja, već sam tada događaje oko sebe gledao kroz prizmu ponovljenih istorijskih događaja. Ali lLazar. Njegova porodica je držala fabriku nameštaja. Bili su veoma imućni, a pošteni i plemeniti koliko je bilo uobičajeno tada, ni bolji ni lošiji od drugih. Kada je rat završen, Lazarovom ocu je suđeno kao kolboracionisti, zato što je prodavao nameštaj Nemcima tokom rata. Oduzeta mu je sva imovina i sva građanska prava. Negovoj ženi je ponuđeno da radi kao čistačica u sopstvenoj fabrici, koja je sada bila nacionalizovana i predata na upravu radnicima, odnosno zaslužnim drugovima. Nikad se nisu oporavili od toga. Porodica je bila više gladna nego sita, posaal nisu imali i sve su nade polagali u Lazara, koji iako siromašan,bio je izuzetan učenik. Ni tvoj deda ni ja nismo pripadali komunističkoj buržoaziji, ali ipak smo u odnsou na Lazara bili bogataši.“

„Uh, pazite da se ne rasplačem nad nejgovom tužnom sudbinom. I drugi su bili i siromašni i obespravljeni, pa se opet nisu odali pokušajima da započnu treći svetski rat.“, iznervirano je odvratila Jelena.

„Slažem se, ali ti ovo pričam da shvatiš zašto je i koliko Lazar mrzeo komunizam i uzdizao Dušanovu vladavinu. Samim tim, saznanje da je pored njega Dušanov naslednik, dovodilo ga je u ekstazu. Često smo pričali o tome, kako bi bilo kada bi se opet uspostavilo Dušanovo carstvo. Mile je uvek govorio da je ovo najbolja država i sistem i da ne može niko biti bolji od Tita i Partije, uprkos svim nedostacima.

Meni je to bilo zanimljivo kao mentalna razbiriga. Altrenativna istorija uvek nudi mnoštvo puteva. Zamislite da je Dušan zaustavio Turke, ili da smo potpuno pobedili na Kosovu, ili da smo Turke samo pustili da prođu bez sukoba ili da kod nas  nije uspostavljen komunizam. Beskrajne mogućnosti. Lazar je, za razliku od nas, ozbiljno razmatrao ideju Dušanovog carstva.  Naravno sve bi bilo sigurno drugačije da nije došlo do preokreta i najvažnijeg događaja u našim životima. Našli smo ga.“

Jelena i Markus su sada već u neverici slušali priču starog profesora. Oboje su znali na šta misli, ali je Markus morao da bude siguran.

„Našli ste šta? Blago?“

„Ne bilo kakvo blago,već riznicu Dušana Silnog.“

 Profesor je smireno čistio i punio ponovo svoju lulu, sve vreme ćuteći. Njegovi slušaoci su izgarali do nestrplejnja, ali nijedno nije želelo da ometa profesorov tok misli. Kada je napokon ponovo pripalio lulu šibicom, nastavio je zadovoljno se smeškajući. Užitak u osećaju da ga svi napregneto slušaju, nije mu se umanjio za sve ove godine, uprkos tome što sipred sebe nije imao pun amfitetatar, već samo dvoje ljudi.

„Tokom svoje karijere, imao sam u rukama brojne izvore o srpskoj srednjovekovnoj istoriji. Uglavnom su čuvani u manastirskim riznicama, jer je ipak crkva bila ta koja je uspela da sačuva bar nešto od tog kulturnog blaga. Tako, jednom prilikom dok sam popisivao biblioteku jednog manstira iz zapadne Srbije, naišao sam na neuglednu sveščicu. Dnevnik kosingasa Gavrila.“

            „Kosingas? Prvi put čujem za tu reč.“, ubacio se Markus. „Je li to neka crkvena srednjovekovna titula?“

            „Hm, i da i ne. Zapravo, kosingas je zaštitnik običnih ljudi. Za razliku od sveštenika, koji se bave dušama, bogom i đavolom, kosingas narod štiti od prizemnijh, ali ne manje opasnih stvorenja – veštica, psoglavih, vodenjaka, bauka i sličnih stanovnika. Može da bude iz kruga sveštenika, ali može da bude i neko drugi. Postoji mogućnost da je Marko Kraljević, takođe bio kosingas.“

„Prvi put čujem za tako nešto. Sa druge stane, znam da nije baš bio junak, već poturica. Ali kao i Markus, prvi put čujem za tu titulu kosingasa. A i sve mi to nekeko zvuči kao najobičnije sujeverje.“, odvratila je Jelena zbunjeno.

„To vam je manje poznat deo naše istroiije, još uvek nedovoljno istražen. Pazi, mnogi mitovi su pisani na osnovu stvarnih događaj, zrnce istine, ovde, zrnce onde i polako sklapaš mozaik. Za razliku od nekih moj kolega, koji mitove uzimaju samo kao narodno predanje, ja volim da se malo udubim u njih i da izvučem to jedno zrnce istine.“

„Teško mogu da prihvatim bajke kao bilo kakav verodostojan izvor.“, rekao je Markus, povremeno posmatrajući kroz prozor, ne bi li na vreme uočio bilo kakvo neočekivano približavanje.

„Vi današanja deca. Mislite da je sve izmešljeno sada. Ako ćemo tako, bajke su nešto u šta veruju stotine miliona ljudi, uzmi za primer religiju. To je samo skup bajki, za koje ljudi misle ne da su moguće, već da su se dogodile baš kao što je opisano. Šliman je pronašao Troju na osnovu Homerove bajke. No, da se vratim na moju priču. Kao što sam rekao, naišao sam na dnevnika Kosingasa Gavrila. Izuzetno štivo, čak i da nema veze sa Dušanovom riznicom. Na zanimljiv način, opisuje svoje sukobe sa nečistim silama širom Srbije i dočarava bogatu slovensku mitologiju. Ali ono što je meni posebno privuklo pažnju, bio je opis o sakrivanju Dušanovog blaga. Izgleda da je Knez Lazar poslao dvoja zaprežna kola natovrena što novcem, što drugim dragocenostima u Sokolicu, kao što tvrde brojne legende. Nije detaljno opisao samu putanju u dubine pećine, ali i ono malo detalja što je dao bili su mi dovoljni da budem siguran da sam na pravom putu.“

„Mora da ste dobro poznavali te pećine kada su vam samo odrednice pomogle? Nije bilo mape?“, upitao je Markus.

„Ne, sad smo mogli da suzimo oblast pretrage. Nemoj da zaboraviš da skoro dvadeset godina tokom naših mladalačkih potraga, koje nikad nisu prestale, bazamo po tom kraju. Značilo nam je da odemo u prirodu na desetak dana i da se ponovo osećamo kao bezbrižni klinci. Uprkos svim obavezama, koje smo imali, poslovi, porodice, okupili smo se ponovo i pošli u potragu. Deset dana smo zavijali kroz tunele, preskakali ambise, izbegavali odlomljeno kamenje, borili se protiv vlastitog straha. I onda, kada sam već bio siguran da me je kosingas Gavrilo naveo na besplodnu potragu, naišli smo na usku stazu sa čije se desne strane nalazila beskrajna provalija. Srce mi je zaigralo brže, jer je baš to mesto Gavrilo opisao, kao mesto gde su sakrivene dragocenosti. Sedamanestog aprila 1967. mogao sam da potvrdim da je Kosingas Gavrilo, govorio istinu i da nas je doveo do blaga.“

Profesor Marinković je ponovo napravio pauzu, ne bi li ponovo raspalio lulu. Markus i Jelena su ga slušali sa napegnutim iščekivanjem.

„Mile je prešao prvi, ipak je od nas trojice bio u najboljoj formi. Kada je leđima pritisnutim uza zid polako i oprezno prešao na drugu stranu, nekoliko minuta nismo čuli ni glasa od njega. Ne zato što je odmakao daleko, već zato što je zanemeo od uzbuđenja. Čim je došao k sebi, pozvao nas je i Lazar i ja smo mu se pridružili. Gavrilo je napisao da su tu smešteni brojni džakovi i kovčezi, koje je prenelo dvadeset i pet magaraca. Prizor je bio zapanjujuć. Pod svetlima naših baterijskih lampi, svetlucalo je prosuto zlato iz davno istrulilih džakova.  Najviše je bilo zlatnih i srebrnih perpera, ali brojnih predmeta od zlata ukrašenih dragim kamenjem. Svetlost se ispred nas prelamala u svim pravcima. Najveći deo riznice cara Dušana, bio je pred našim očima. Samo smo se pogledali, a zatim zagrlili jedni druge uz smeh i suze. Osećao sam se kao Karter kad je otkrio Tutankamonovu grobnicu.“

„Neverovatno, ipak ste ga pronašli. A sa druge strane, to je jedno od najvećih otkrića ne samo na ovim prostorima, već i šire  i vi ste sve zadržali za sebe?“, optužujuće je rekla Jelena.

„Dolazim do toga. Kad je prošlo početno ushićenje, morali smo da razmislimo šta bi uradili sa svim tim dragocenostima. Zanimljivo je da niko od nas nije želeo da ga uzme zarad lične dobiti. Mile je smatrao da treba da ga preuzme Služba državne bezbednosti, a samim tim i država i da ih pohranimo kao zlatne rezerve Jugoslavije. Ja sam bio za to da se sve predstavi svetu i da se najveći deo pohrani u muzeje. Lazar je pak, smatao da je to božji znak i da zlato treba da iskoristimo zarad rušenja same SFRJ i obnove Dušanovog carstva. Između Mileta i Lazara su pale teške reči, bili su blizu i da se potuku. Mile je govorio da je svako ko želi da ruši SFFRJ i Maršala, izdajnik i da se izdajnicima sudi samo na jedan način. Lazar mu je odgovarao da je Mile izdajica svoje krvi i svog plemenitog porekla i da se Dušan Silni u grobu okreće što je njegov potomak okrenuo leđa svom narodu zarad Hrvata, Slovenaca i ostalih grupacija u SFRJ. Malo je nedostajalo da se potuku, jedva sam uspeo malo da ih smirim.“

Zamislio se, dok su mu glavom prolazila davna sećanja.

„Na kraju smo uspeli da se dogovorimo da za sada sve ostavimo kako jeste, da se malo ohladimo i da hladne glave za nedelju dana rešimo šta ćemo. Da li ćemo ga jednostavno podeliti na tri dela, pa neka svako sa svojim delom radi šta želi, ili ćemo uspeti da donesemo jedinstveno rešenje.“

„I? Šta ste na kraju odlučili?“, upitao je Markus.

„Lazar je odlučio umesto nas. Treći dan nakon što smo pronašli carsku riznicu, Lazar je nestao. Obuzeti zlom slutnjom, Mile i ja smo došli ponovo do pećine sa blagom. Samo, što je sada bila obična pećina, u njoj više nije bilo blaga. Ostalo je samo trideset srebrenjaka i pismo u kome nam Lazar kaže da nije mogao da dozvoli da komunisti stave ruke na to zlato i da će on učiniti sve što može da sruši taj sistem i uspsotavi carevinu, Mi možemo da mu se pridružimo u tome, ali ako već nećemo da mu pomognemo, onda za njega ne postojimo.“

Profesor se nekoliko trenutka odsutno igrao lulom.

„Shvatili smo da ako prijavimo ceo slučaj, nećemo dobiti zadovoljenje, već samo dodatne peripetije. Mile je znao da Služba neće blagonaoklno gledati na naš odnos sa Lazarom i da samo možemo da imamo problema zbog toga. Mileta bi sigurno izbacili iz službe, mene bi najurli sa fakulteta, porodice bi nam bile uništeen. Mile je odlučio da pokuša svojim kanalima, bez zvaničnog uplitanja Službe da pokuša da nađe Vojnovića. Narednih dvadesetak godina, nismo znali ništa o našem prijatelju Lazaru Vojnoviću.“

Duboko je uzdahnuo i nastavio.

„I eto, uzeli smo trideset srebrnjaka, bolno svesni njihove simbolike. Uspeli smo da ih prodamo tokom godina, tako da je od tog novca, Mile za vreme inflacije, otkupio od države kuću u kojoj živite, a i da uloži u njeno sređivanje. Ja sam moje iskoristio uglavnom za putovanja i nešto lagodniji život, od onog koji bi mi dopuštala profesorska plata. “

Drugo carstvo  1234567891011121314151617181920212223, 24

slika James DeMares

Za odrednice vezane za kosingasa Gavrila, korišćena je knjiga: Kosingas – Red zmaja; pisca Aleksandra Tešića 

Advertisements

34 thoughts on “Drugo carstvo 25

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s