Drugo carstvo 23

Drugo carstvo  123456789101112131415161718192021, 22

Ni Markus ni Jelena nisu primetili sive oči koje su ih pratile kada su napuštali VMA. Visok, snažan muškarac, vojničkog držanja u uniformi vojske Srbije, rukava podvijenih preko snažnih ruku, gledao je za njima sve dok nisu ušli u taksi.
Otpuhnuo je poslednji dim cigarete i bacio opušak.

Mašio se telefona.

„Šefe, upravo su napustili bolnicu i ušli u taksi… Znam da nije bilo predviđeno da on završi u bolnici… Da, jasno mi je, rešiću, mada neće biti lako. Ima stalni nadzor… Jasno mi je da je moj posao da rešavam takve probleme. Ne brinite, za njih sam se već pobrinuo… Ne, sve je u redu, znam zakletvu.“

Prekinuo je vezu i pogledao tetovažu na unutrašnjoj strani podlaktice – pravoslavni krst okružen carskom krunom, a u pozadini se naziru otisci vučje šape.

Svi junaci, svi vukovi.
Pod barjak Srpski
Uz pomoć Boga
I sjajnog mača
U odbranu naroda
I svetih relikvija
Za spas Carstva
I Dušanovog Zakona.

Promrmljao je stihove sebi u bradu i vratio se u bolnicu.

Markus i Jelena su osmatrali kuću, činilo se da je prazna. Markus je ipak, otišao sam do kuće i prišao joj sa zadnje strane da bude siguran da ih ne čeka zamka.
Kada se uverio da je bezbedno, mahnuo je Jeleni.

Ušli su u kuću ne paleći svetlo, bile su im dovoljne baterijske lampe.

Kuću je obavijao zadah smrti. Krv po zidovima i po podu, polomljeno staklo, razbacane stvari.

„Kada i ako se završi ovaj haos, moraću da zasučem rukave i sve dobro izribam ili da nađem neku mučenicu koja će to uraditi umesto mene.“, tiho je prokomentarisala Jelena.

„Da živiš u Americi, mogla bi da pozoveš službu koja se samo time bavi.“, odgovorio je Markus.

„Da živim u Americi, teško da bi vodili ovaj razgovor“

Ušli su u radnu sobu Jeleninog oca. Masivni radni sto, na njemu lampa za čitanje i otvorena knjiga. Police ispunjene uredno poređanim knjigama i fasciklama.

„Jedino mesto u kući gde je Mile obično sam i gde sve mora da bude na svom mestu. Ovo je zapravo njegov centar i u njemu vlada savršena organizovanost. Nije džabe proveo tolike godine u službi. “

„Za razliku od ostatka kuće, gde dominira tvoj i Dušanov haos.“, odvratio je Markus kroz osmeh, setivši se dnevne sobe pretrpane knjigama i hodnika kroz koji se jedva prolazi od Dušanovih rekvizita. „Znamo li uopšte šta tražimo?“

„Da, bar se nadam. Reč koju je Mile napisao na zidu svojom krvlju, je najverovatnije Rudnik.“

„Kakav rudnik?“, upitao je Markus.

„Ne bilo kakav, planina rudnika. Tamo negde već decenijama živi dedin stari prijatelj, Jovan Marinković. Dolazio je povremeno u Beograd, čak smo i mi jednom ili dvaput, bili kod njega u gostima, kada sam bila mlađa.“

„Kakve bi on mogao da ima veze sa Dušanom ili bombom.“, bio je zbunjen Markus.

„Ne znam, nije mi jasno. On je istoričar i čini mi se stručnjak za srednjevekovnu Srbiju. Jedini Dušan sa kojim ima veze je car Dušan.“, nesigurno je odvratila, pregledajući fioke stola.

„Isto kao i onaj tajkun Vojnović.“

„Da, sad samo da nađem neki Marinkovićev telefon.“, odvratila je tražeći rokovnik. „Naravno, mogla bih da dobijem informacije i preko službene potrage, ali mislim da je ipak bolje da dajem što manje obaveštenja o našem kretanju.“

Markus se nasmejao.

„Počela si da razmišljaš kao agent, to je dobro. Rudnik, kažeš? To je dole kod Gornjeg Milanovca, ako se ne varam? Onda je bolje da nam sredim drugo vozilo.“
Sa tim rečima izašao je iz sobe, već birajući broj.

Sada, kada je bila sama, Jelenu su preplavila osećanja. Briga za nestalim sinom preplavila ju je poput cunamija. Nekoliko minuta je tiho jecala.

„Pile, naći će te mama, a onda će nečija majka crnu vunu da prede.“, progunđala je više za sebe i nastavila, šmrcajući i brišući suze, da pretražuje Miletove rokovnike. Srećom, on je i tu bio pedantan, te je brzo stigla do traženog broja. Izašla je iz sobe da potraži Markusa. Primetila je upaljeno svetlo na stepeništu koje vodi ka podrumu.

Izvukla je pištolj, naslonila leđa uza zid i krenula tiho niz stepenice. Poznata težina pištolja davala joj je prekopotrebnu sigurnost. U podrumu preuređenom u vežbaonicu, stajao je Markus razgledajući mačeve.

„Mačuješ?“, upitala je Jelena, spuštajući pištolj.

„Bio sam deo školskog tima, nisam bio loš.“, odvratio je nehajno odmeravajuči težinu i balans mača.

Jelena je prišla stalku i uzela drugi mač. Izula je cipele, skinula sako, zamahnula nekoliko puta mačem kroz vazduh.

Markus ju je odmeravao nekoliko trenutaka.

„Šta bi, ne biješ se sa devojčicama?“, zadirkivala ga je Jelena mašući mačem.

Markus se samo osmehnuo.

„Ne, a pogtovo ne sa devojčicama, koje su veštije od mene.“

„Eh, sad si ti kao neki džentlmen. Mislila sam da bar ti imaš petlju za borbu jedna na jednog.“, nastavila je podrugljivim tonom.

Ništa nije odgovorio. Skinuo je svoj sivi sako i uredno ga odložio u stranu. Izuo je cipele i čarape i takođe ih stavio pored sakoa.

Razgibao je ramena i ruke i stao u gard.

Bez upozorenja,  zamahom odozgo ka dole krenuo je ka Jeleni. Iako zatečena Markusovom brzinom, izvela je široku paradu u odgovor. Sečiva su se sudarila u uz zvonak zveket. Istog trenutka Jelena je prešla u kontra-napad. Spstila je sečivo ka Markusovoj glavi i vratu. Iskrenuo je telo u stranu i blokirao udarac štitnikom. Pokušao je iz tog položaja da ubode Jelenu, ali je ona sa lakoćom odbranila taj udarac. Razmenili su još nekoliko napada i konrtra-napada bez jasnog pobednika. Znoj se slivao niz njihova lica dok su išli jedno oko drugog. Iznenada, Markus je istupio napred i usmerio sečivo ka njenom vratu. Parirala je kratkim zamahom na gore, okrenula zglob i brzim udarcem izbila Markusov mač. Prislonila mu je sečivo uz grlo.

„Mislim da sam pobedila?“, zadovoljno se smeškala Jelena.

„Možda, a možda i nisi.“, zadihano je odvratio Markus. Munjevito se podvukao ispod mača, bridom šake izbio Jelenino sečivo, prislonio joj je podlakticu pod grlo i pritisnuo je uza zid.

Nekoliko sekundi su duboko disali, oboje donekle iznenađeni položajem u kome su se zatekli. Markus je gledao njene zelene oči i lagano spustio poljubac na Jelenine usne. Prihvatila je poljubac dok je jezikom ispitivla njegove usne. Markus je popustio svoj stisak nadlanicom.

„Izgleda da sam ipak pobedio.“, nasmešio se nežno gledajući u Jelenine oči.

„Da li si baš siguran?“, odvratila mu je vragolasto i spustila pogled.

Pogledao je na dole i tek sad je primetio da je na njegovo međunožje prislonjen tanak, ali dugačak nož.

„Ako malo pritisnem, moći ćeš da se zaposliš kao čuvar harema, ipak si mator za hor bečkih dečaka.

Nasmejao se i drugom rukom sklonio opasnost po svoje krunske dragulje i spustio još jedan poljubac na Jelenine usne.

Njeno telo je željno odgovorilo na ovaj poziv.

„Stani.“, rekla je i blago ga odgurnula.  „Ma koliko da mi se dopadaš, jednostavno ne mogu. Sve misli su mi trenutno usmerene na rat i razaranje, a ne na ljubav.“

„Uvek je vreme za ljubav“, odvratio je ne puštajući je iz zagrljaja.

Brzim pokretom zgrabila je Markusa za zlgob šake, izokrenula veštom polugom i oborila ga na pod. U sledećem trenutku, Markus je ležao sa stomkom na podu, ruke savijene iza leđa, sa Jelenom koja je sedela na njemu. Nežno mu je šapnula na uvo.

„Možda nastavimo gde smo stali, ali drugi put.“

Markus je trudeći se da zvuči dostojanstveno u nedostojanstvenom položaju, odvratio.

„Dobro držim te za reč, nemoj posle da moram da te podsećam na obećanje.“

„Nikako, ja sma žena od reči.“, nasmejala se širokim osmehom, dok je ustala sa Markusa i krenula uz stepenice. „Hajdemo sada na spavanje, sutra se rano ustaje.“

„A gde ćemo spavati?“, šeretski je upitao dok je vraćao ruku na mesto i zadovoljno odmeravo popunjenost Jeleninih farmerki, koje su mu lelujale pred očima.

„U Miletovoj radnoj sobi, odatle imamo najbolje šanse da se branimo, ako nas napadnu. Ja ću u fotelji, ti na podu.“, mirno je odvratila.“I prestani da mi odmeravaš dupe. Ovde si da sprečiš rat, a ne da zavodiš naivne Balkanke.“

„Neko i to mora da radi, misliš da je meni lako? , kroz osmeh je upitao Markus.

„Znam, na teškim si mukama. Ali hajde ipak da se malo odmorimo, sutra nas čeka naporan dan.“

Drugo carstvo  123456789101112131415161718192021, 22

slika PeterBriatka

 

Advertisements

22 thoughts on “Drugo carstvo 23

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s