Drugo carstvo 20

Drugo carstvo 123456789101112131415161718, 19

Sedeli su u stanici i držali u rukama čaše sa Skender-begom.

Alkohol je univerzalni lek umirenja na svim meridijanima, pogotovo ovde među Slovenima, pomislio je Markus dok je vrteo ćilibarsku tečnost u svojoj čaši.

Jelena je svom nadređenom Goranu Petroviću Kamenku podnosila izveštaj.

Sve vreme je pažljivo slušao, ne prekidajući izlaganje. Započela je sa sumnjama koje im je preneo Sabedin, nastavila sa razgovorom koji su vodili sa tajkunom Vojnovićem, da bi stigla do trenutka kada su uspešno izbegli napad.

Čim je Jelena privela kraju izlaganje, Kamenko se uključio.

„Каdа si me pozvala, odmah sam aktivirao raspoložive patrole da traže vaše napadače. Mada, naravno, ne nadam se suviše da ćemo uspeti da ih nađemo.“

Oboje su samo klimnuli glavom, znajući da je Kamenko u pravu.

„Ali, ako ih kojim čudom i nađemo, onda će nečija majka crnu vunu da prede. Ono što je stvano zanimljivo је moguća Vojnićeva uloga u svemu. Majku mu njegovu. Ovo će biti zajebano. Moram da razmislim. Malo koji bi sudija smeo da potpiše nalog za Vojnićevo prisluškivanje, možda jedan ili dvojica. U međuvremeno, nakačićemo mu se nelegalno. Kažeš da je onaj tvoj cigić sve iskopao?“

Jelena je samo potvrdno klimnula glavom. Kameni se čvrsto oslonio na radni sto.

„Klinac je neverovatan. Šteta što ne želi da radi za nas. Mada, ko bi ga krivio. Kada samo pomislim na naše plate, dođe mi da se zaposlim na trafici.“

„Sebedin je rekao da će pomoći koliko može, a to je bolje nego da radi za nas, pošto ga ne ograničavaju pravila službe.“ Odvratila je Jelena sa blagim osmehom.

„Dobro, dobro, to daje bar malo nade. Na žalost, jasno vam je, sve su posredni dokazi i ne možemo da pritisnemo Vojnovića. Možemo krišom da se zalepimo za njega, pa se možda nešto i pojavi. Nastavite dalje sa istragom i kao što sam rekao, terajte dokle god treba.“

Markus je pio kafu u zajedničkoj prostoriji, dok je čekao Jelenu.
Svi inspektori, osim Zorana, bili su na terenu.

„I kažeš, batice izvadile heklere? I to na policiju u sred bela dana? U je, to se nije dugo dešavalo na ovim ulicama, još od devedestih. “

„Čak i u Americi, kriminalci se uglavnom sustežu kada treba pucati u policiju“, odvratio je Markus.

„To je zato što kod vas znaju da će fasovati ili stolicu ili tri doživotne robije, sa pravom na žalbu nakon odležane prve“, kroz osmeh je rekao Zoran. Naslonio se udobnije u stolicu. Kako bi se pokrenuo , začulo bi se pucketanje njegove izbledele kožne jakne.

„Možda na filmu, ali u pravom životu, policajci realtivno često ginu na dužnosti.“ Mračno je rekao Markus.

„Čudna ste sorta, vi Amerikanci. Nekako ste od pokretačkog motora planete postali najomraženija država na svetu.“

„Da, neverovatno, zar ne?“ Složio se Markus klimajući glavom.

„Odvratna stvar je politika. Pretpostavljam da si gledao Ramba, treći deo?“ Upitao je Zoran, nehajno se ljujajući na stolici.

„Naravno, gledao sam ga nekoliko puta, mada nisam preterani  ljubitelj Staloneovih filmova, eventualno Rokija i to prvog dela.“

„Ako nisi primetio, kada se film završava, pisalo je da je posvećen hrabrim afganistanskim mudžahedinima. A posle rušenja Bliznakinja, promenjeno je u plemenitom afganistanskom narodu. Od podrške, pa do preoravanja jedne zemlje bombama za svega dvadesetak godina. O tome ti pričam.“

„Slažem se s atobom, ali slabo šta mogu da učinim u vezi sa tim. A i svojim radom sam se uvek trudio da pružim drugačiju sliku o Americi.“

„Znam , ne zameram ništa tebi i većini Amerikanaca, već političarima. Uprkos svemu, ja i dalje verujem u dobre strane Amerike. Što se mene tiče, mogao bih sve da vam oprostim samo zato što ste svetu dali rok end rol i Koka-kolu.“

„Za Koka-kolu ćemo tek odgovarati.“ Obojica su se nasmejali.

„Nego da mi pređemo na malo normalnije teme. Moram da te pitam“, nastavio je Zoran. „Koji ti je omiljeni rok bend?“

„Uh, moraću da te razočaram, što se tiče bendova ipak primat dajem AC/DC i Stonsima, u odnosu na domaće bendove“

Zoranovo lice odavalo je nevericu.

„Pored Dorsa, Elvisa, Kisa, Bič Bojsa i da ne nabrajam dalje, ti izabereš Australijance i Britance?“

„Šta da ti kažem, muzika koju slušam je uglavnom džez i dark kantri.“

„Već te vidim kako u nekoj drumskoj kafani, sa gomilom likova u kaubojkama i sa Stetsonom na glavi,  igraš kantri ples. Platio bih da to vidim.“ Kroz grcajući smeh rekao je Zoran.

„A ne nikako.“, počeo je  da se brani Markus. „Ne, dark kantri obično nema veze sa plesom. To je nešto što bi moglo da se nazove odmetnički kantri.“

„Još mi samo kaži da više voliš Jamahu od Harlija?“

„A ne, negde ipak moram da podvučem crtu.“,  kroz široki osmeh je odgovorio Markus. „Radije biram Harlija. Zapravo, u garaži me zapravo čeka jedan FXB iz ’81. Sređivao sam ga dve godine i ako dočekam da se vratim kući, napraviću turu od okeana do okeana.“

„Nemoj da pričaš da imaš FXB?“, zadivljeno je rekao Zoran. „Pre nekoliko godina sam vozio jednog. To je poezija na točkovima. I pazi, onda smo…“

Dok su Markus i Zoran pričali i igračkama za velike dečake, Jelena se zatvorila u svoju kancelariju i razgovarala sa ocem.

„Mile, patrola je tu zbog Dušanove i tvoje bezbednosti.“

„Baš će oni da nas zaštite, ako neko bude hteo da nas rokne.“

„Nemoj da se ponašaš kao dete. Vojnović mi je nedvosmisleno pretio. Ako želiš, dovešću Markusa da ti potvrdi.“

„Ne treba meni niko ništa da priča. Da sam se plašio svake šuše koja mi je pretila, davno bih napipao Lazu.“

„Rekao mi je da te pozdravim. Koliko se meni čini vas dvojica se dobro poznajete?“

„Mislio sam da smo se  dobro poznavali pre mnogo godina. Pogrešio sam. Ne želim sada da pričam o njemu. Samo želim da ti kažem da se čuvaš. Idem sada da onim mučenicima iz patrole odnesem kafu i nešto da gricnu.“

Jelena nije znala šta da misli o ovom razgovoru. Jedino je bila sigurna da joj ništa nije bilo jasnije.

Sedela je mirno nekoliko trenutaka, a onda joj je sinulo. Brzo je zgrabila slušalicu.

„Rale, prijatelju staru“, poletno je počela.

„Nemoj tu da mi cvrkućeš, nego kao prava žena reci šta ti treba.“

„Je li bilo neko neoubičajeno dešavanje vezano za cetinjski manastir?“

„Ne znam na šta misliš. Osim onog požara prošle godine, kada je poginuo jedan od sveštenika. Ne mogu da se setim ničeg drugog.“

„Hvala ti Rale, kao i uvek od veliek si pomoći.“

„Nema na čemu, uvek sam spreman da pomognem. Imaš li možda mešto sočno za mene?“

„Mogu samo da ti kažem da će ime zatresti sve kao zemljotres..“

„Nije lepo da mi tako golicaš maštu. Daj mi bar neki nagoveštaj.“

„Ipak ćeš morati malo da sačekaš, budi siguran da ćeš prvi imati vest.“

„Držim te za reč.“

Jelena se okrenula ka monitoru i potražila članke vezane za požar u cetinjskom manastiru.

Dvadesetak minuta kasnije, izašla je iz kancelarije i potražila Markusa. Zatekla ga je u veselom razgovoru sa Zoranom. 

„Meni je jako žao, što prekidam vaše dečačko čavrljanje, ali trebaš mi na kratko.“

Markus je prišao, upitno je gledajući.

„Idemo kod Kamenka, izgleda da imamo nešto što bi mogli da iskoristimo protiv Vojnovića.“

Goran Petković, Jelenin nadređeni, pažljivo je, podignutih obrva, slušao Jelenino izlaganje.

„Pre tri godine došlo je do požara u cetinjskom manastiru, kažu da ništa nije oštećeno, Počinalac je nađen mrtav, kažu da je mesecima bio maskiran u monaha. Tamo je čuvana kruna Cara Dušana.“

Značajno je pogledala u Markusa i  Kamenka, nisu reagovali.

„Zatim, biblioteka Instituta za društvene nauke u Moskvi, gorela je iste godine. Tamo je čuvan najstariji prepis Dušanovog zakonika.

Setite se da je 2004. goreo Hilandar. Tamo se čuvaju zastave za koje se pretpostavlja da su pripadale Dušanu.

Sve te predmete smo, kao što smo ti već rekli,  videli kod Vojnovića u kancelariji. On tvrdi da su u pitanju kopije, ali mislim da su zapravo originali i da on stoji iza tih akcija. Opčinjen je Dušanom Silnim i čini mi se da želi uspostavljanje drugog Dušanovog carstva.“ 

Po licima obojice muškaraca razlilo se konačno razumevanje onoga što su čuli od Jelene.

„Kučkin sin.“, izletelo je  Markusu„Moguće je da si potpuno u pravu i da čiča hoće da započne balkanski rat da bi stvorio novu verziju Dušanovog carstva. Ne znam kako je sve zamislio, ali scenario mi deluje realno.“

„Za početak prikuplja relikvije.“, nastavio je Goran Kamenko. „A baš bi to mogla da bude i naša šansa za napad. Odmah ću javiti sudiji Markoviću da postoji osnovana sumnja  da je Vojnović na nezakonit način došao do predmeta koji, u krajnjoj linij,  pripadaju Srbiji. Znam Markovića, svake godine na Hilandaru provede bar nekoliko dana. Neće mu se dopasti da čuje da ga je Vojnović namerno zapalio. Mala, odlično zapažanje, sad ćemo da mu pritegnemo muda.“

Zadovoljan smešak se razlio njegovim licem.

„Šefe, šta mislite o tome ako novinari slučajno dobiju neke detalje o istrazi protiv Vojnovića?“, upitala je Jelena. „To bi malo pojačalo pritisak. A i tako znamo da odavde stalno cure informacije.“

„Može, ali bilo bi dobro da novinari pričekaju bar sat vremena sa objavljivanjem te vesti, dok ne dobijem nalog za prisluškivanje i zvanično ispitivanje Vojnovića.“, kroz osmeh je odgovorio Kamenko. 

Jelena i Markus su krenuli ka vratima kancelarije, ali ih je zaustavio glas Jeleninog nadređenog. 

„Ah, da, zaboravih da vam kažem. Na Altini su našli su BMW koji vas je jurio. Izgoreo je, a u njemu se nalaze četiri tela. Forenzičari i patolog su na putu. Mislio sam da će vas to zanimati.“

Markus i Jelena su se pogledali i bez reči izašli iz kancelarije.

Jelena je uzela telefon.

„Rale, ako hoćeš priču za naslovnice, čekam te u Pendreku i lisicama za deset minuta.“ 

Drugo carstvo 123456789101112131415161718, 19

slika – tpsdave

Advertisements

37 thoughts on “Drugo carstvo 20

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s