Drugo carstvo 10

Drugo carstvo 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,

Beograd kao i drugi veliki gradovi, ima desetine nelegalnih i nehigijenksih naselja, tzv: karton-sitija, cigan-mala. Jelena je uvezla auto u jedno takvo koje se nalazi na Novom Beogradu, ispod železničkog mosta. Celo naselje je zapravo gomila sklepanih kućica, baraka, od kartona, lima, plastike, drveta ili bilo čega drugog šta su stanovnici mogli da pronađu. To su naselja bez vode, kanalizacije, struje. Naravno, stanari se na razne načine dovijaju, da neutrališu te nedeostake. Tako da  ovde stoji usamljena česmica nelegalno priključena na gradski vodovod, onde vise električni kablovi, takođe, nelegalno povezani na banderu.

Polugola, musava deca trčala su ka njoj. Iako su pripadali najsiromašnijem i najneobrazovanijem delu stanovništva, činilo se da su ipak srećni. Sa mnogo više humora i optimizma se nose sa nedaćama koje ih okružuju, pomislila je Jelena, dok je slušala dečiju ciku. Jurili su kroz gomile starog kartona, konzervi, flaša, raznorazne gvožđurije.Ipak je glavno zanimanje većina stanovnika sakupljanje i prodaja  sekundarnih sirovina.

Izašla je iz auta i krenula ka jednoj od kućica. Deca su je okružila i pružala ruke ka njoj.

„Sestro, sestro, imaš neki dinar?“

Znajući da će je ovako dočekati, Jelena je već spremila nešto sitnine koje je dala deci, kao i kesu slatkiša, koje je kupila na putu do nselja.

„Deco, ostavite  je na miru, nemoj da vas sve hapsi sada.“

Na vratima jedne od kućica stajao je mladić sa širokog osmeha, tamen kože i belih zuba.

Mališani su uz ciku i smeh otišli od Jelene i nastavili da sa započetom igrom.

„Zdravo, Sebi, što ih plašiš policijom?“

„Neka, neka, treba da znaju šta je vlast i da se čuvaju iste.“

„Došla sam na kratko i moram da palim dalje.“

„Hajde uđi, jesu ovde sve moji Cigani, ali neki možda i nisu.“

Uveo je Jelenu u kuću. Spolja je izgledala, kao obična sklepana romska udžerica okružena različitim otpadom. Kada je ušla u kuću ponovo se zapanjila monitora i računara. Setila se dana kada je upoznala Sebedina.

Pre pet, šest godina uhapešna je grupa preprodavca tehničke robe, zato što je postojala sumnja da prodaju tehniku, koja je ukradena prilikom ubistva. Vrlo brzo je shvatila da je Sebedin, tada 14-godišnjak, natprosečno inteligentno dete, sa neverovatnim informatičkim potencijalom, koje je zalutalo u loše društvo. Nakon što se utvrdilo da ova grupa nema veze sa ubistvom, pušteni su na slobodu. Jelena je Sebedina, odvela na doručak u obližnju pekaru. Tada ga je pitala da li želi da uradi nešto od svog života. Nakon njegovog potvrdnog odgovora, ponudila mu je dogovor. Ako se kloni nevolja i posveti učenju, ona će mu pomoći koliko god može. I tako je započelo njihovo prijateljstvo. Pomogla mu je da završi osnovnu, kao i srednju školu. Ispostavilo se da je Sebedin prirodni talenat za računare. I da je svako znanje vezano za računare upijao kao sunđer. Sada je bio jedan od najboljih hakera u zemlji i Jelena je znala da joj može pomoći da malo razmrsi klupko.

„Sebi, treba mi tvoja pomoć.“

„Sigruno ima veze sa bombom od danas?“

„Da, ali moglo bi biti opasno.“

„Jedna od žrtava je i moj drugar iz naselja. Poginuo je dok je pokušavao da opere šoferku u zamenu za neki dinar. Dobar momak, nije hteo da krade ili da vara ljude. Štedoe je za školu, pomagao braći i sestrama još od kada su mu roditelji umrli. Nije mogao da nađe bolji posao zato što je Ciganin. Naravno da ću ti pomoći. Prvo, zbog njega, a drugo, zbog tebe, a treće zbog ove zemlje, kakva god da je. Mada, da me ti pitaš, radio bih i protiv Srbije“, rekao je uz osmeh. „Da nije bilo tebe, ko zna šta bi bilo sa mnom i na tome ću ti večito biti neizmerno zahvalan. Kaži o čemu se radi.“

Pružila mu je mobilni telefon.

„Verovatno si čuo daje napad navodno izvršio izvesni Lirim Aruz?“

Sebedin je samo klimnuo glavom.

„Bila sam maločas u njegovom stanu, ono što sam tamo našla, nije mi se mnogo dopalo. Bio je tamo i mobilni, prekopirala sam sve podatke sa njega i sad mi ti trebaš da to raščivijaš.“

„Ipak si naučila nešto od mene za sve ove godine?“

„Malo od tebe, malo od momaka sa visokotehnološkog kriminala.“

„Pih, Svaka budala misli da može da koristi kompjuter. Mnogi to i rade. Nešto ne vidim da si otišla kod njih po savet“, dvratio je Sebedin smškajući se.

„Naravno, zato što ne znam kome tamo mogu da verujem, a i oni nemaju tako vešte prste.“

„Sad si se izvukla. Daj mi to sokoćalo, pa ti javljam čim nešto saznam.“

Priključio je Jelenin telefon na jedan od kompjutera i nekoliko trenutaka kasnije vratio mobilni.

„Hvala ti mnogo, javljaj čim saznaš bilo šta.“

Zagrlila je mladića poljubila ga u obraz i izašla iz barake. Uključila se u Tošin bunar i nastavila da vozi ka centru Beograda na dogovoreni sastanak.

Muziku na radiju prekinule su vanredne vesti.

“Uključujemo se direktno na konferenciju za štampu . Premijer Srbije Jakovljević se upravo sprema da da izjavu na vanrednoj konfernciji za štampu. Evo, počinje:  

Poštovani građani Srbije.

Iako smo okupljeni zbog tužnog razloga, imam zadovoljstvo da vas obavestim da je naša policija ponovo dokazala da je među najboljima na svetu. Ne samo da smo vrlo brzo otkrili počinioca, već smo pronašli stan iz kog je planirao svoj kukavički napad. Našli smo čvrste i nesumnjive dokaze da je povezan sa vlastima u Prištini. Naša zemlja je uvek bila faktor stabilnosti i mira u regionu, ali jasno je da na ovakakav napad moramo odgovoriti, pre svega diplomatskim sredstvima.U zavisnosti od njihove reakcije…“

 

Drugo carstvo 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,

slika Jozue55

Advertisements

40 thoughts on “Drugo carstvo 10

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s