Drugo carstvo 8

Drugo carstvo 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Jelena je izašla iz kancelarije Gorana Petkovića i taman je htela da produži do svoje kancelarije, kada je primetila da na televizoru u zajedničkoj sali počinje prenos koferencije za štampu, koju je vodio ministar Paunović.

„Majke ti, vidi debeljka, do juče je bio levo smetalo u tamo nekom poljoprivrednom kombinatu, a sad je ministar“, ogorčeno je prokometarisao Zoran, naslonjen na zid.

„Govnar mali“, odvratio je Toza dodajući treću kašičicu šećera u svoju kafu.

Ivan, je vadeći još jednu cigaretu iz svoje srbrne tabakere pažljivo slušao ministra policije.

„Čekajte ljudi, možda čujemo i nešto pametno.“

„Pih, od njega?“, prezrivo je odvratio Zoran, ali je ipak posvetio punu pažnju ekranu.

„U ime vlade Srbije, odabran sam da stojim pred svima vama u ovom za nas, izuzetno teškom trenutku. Pre svega želim da izjavim najiskrenije saučešće porodicama poginulih. Ovo je najveći teroristički napad koji je Evropa doživela, ovo je napad u same temelje društva i demokratije. Srećom, Vlada Srbije, je blagovremeno preuzela prave korake da počinioce u najkraćem mogućem roku izvede pred lice pravde. Naša policija, možda nema najbolju opremu na svetu, ali svakako ima najbolje stručnjake. U interesu policijske istrage, ne mogu da vam otkrivam previše detalja. Ono što mogu da kažem, je da znamo ko je počinilac ovog gnusnog napada.         

Jelena je zbunjeno pogledala kolege, na čijim se licima očitavala očigledna zapanjenost.

Dakle, počinilac je bio Lirim Aruz, Albanac sa Kosova, star 24 godine, ušao je u Srbiju pre četiri dana sa izbeglicama iz Sirije. Smatra se da je bio povezan sa Al Kaidom i sa ostacima terorističke organizacije OVK, a preko njih i sa vrhom nepriznate kosovske vlade. Očekujemo da će uskoro biti otkriveni i njegovi nalogodavci.To je sve što mogu da vam kažem za sada.

Nekoliko trenutaka je proteklo u tišini.

„Jebem ti sunce žarko, odakle im ove informacije, zašto mi ne znamo ništa? Odakle im ime, kada će samo za analize biti potrebna bar jedan dan,“ glasno je prokomentarisao Zoran.

„Ljudi, znate i sami da ovo nije moguće“, rekla je Jelena.

„Naravno da znamo. Bar je bio ljubazan, pa nas je sve obavestio putem televizijskih prijemnika“, odvratio je Toza podsmešljivo. „Sad smo svi upoznati sa našim neprijateljima.“

„Mi smo sami sebi najveći neprijatelji. Ne znam koja je ovo šema, ali ovo mi liči na početak otvorenog rata sa Prištinom“, zabrintuo je odvratio Ivan, ispuštajući oblake dima. „Ali dobro, bar ćemo napokon rešiti šiptarsko pitanje i očistiti i Kosovo i Albaniju.“

„O kakvom ratu pričaš, malo ti bilo ’90.? Zbog takvih, kao što si ti, mi jesmo tu gde smo. Ratovali bi protiv celog sveta, do našeg poslednjeg deteta“, besno je odvratio Zoran. „Milu ću majku onome ko je ovde postavio bombu, ali da ratujem, nema šanse.“

„Ti bi radije dopustio da Šiptari preuzmu celu zemlju i da nas okupiraju? Vidiš šta nam rade na Kosovu i kako žele da nam otmu i Niš i ceo jug Srbije? Ako tako nastave, doći će do Beograda.  E, pa neće više. Dok god ima pravih Srba, Srbija će biti sigurna. A sa vama izdajnicima ćemo se već razrešti“, nadmeno je rekao Ivan.

Zoran, crven u licu, krenuo je ka Ivanu čvrsto stegnutih pesnica.

„Zbog vas, pravih Srba, naše generacije su desetkovane, prijatelji su mi izginuli, poludeli, otišli u beli svet. Naneli ste nam više zla nego Hitler.“

Ivan je zajapurenog lica zaustio da odgovori, kada se začulo:

„Tišina!“, odjeknuo je glas Gorana, njihovog nadređenog, koji je stajao na vratima i sve ih strogo posmatrao

„Sada imate preča posla od prepucavanja o tome ko je izdajnik, a ko ne. Fokusirajte se na ono najbitnije. Ne moram da vas podsećam koja je vaša uloga. A ako, daleko bilo, dođe do nekog rata, onda ćemo gledati šta ćemo i gde ćemo.“

U sumornoj tišini, svi su se razišli po kancelarijama.

Dok je razmišljala o sledećim koracima, Jelena je ponovo posvetila pažnju sveznajućem inetrnetu.

Kao što je i očekivala, bomba, kao i izjava ministra Paunovića su svuda bile udarne vesti.

Nije joj se dopao smer u kome se kreću rasprave, suviše su podsećale na pozive na ratno huškanje. Bila je klinka devedesetih, ali joj je poznata ratne retorika.  Političari, kao i svi ostali su se utrkivali ko će pre da iznese svoje viđenje stvari. Za deset minuta, već je naišla na nekoliko teorija o napadu-te Hrvati, te Šiptari, te Al Kaida, te naravno masoni i katolička crkva, a možda i ludi anarhista, a naravno, spominje se i prenapregnuti srpski građanin.

Što je više razmišljala o svemu, sve više joj je bilo čudno.

Nešto se tu nije uklapalo.

Drugo carstvo 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,

slika Ivanacoi

Advertisements

43 thoughts on “Drugo carstvo 8

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s