RSS

Drugo carstvo 7

07 jun
Drugo carstvo 7

 Drugo carstvo 1, 2, 3, 4, 5, 6,

 

Kada je nakon sedam sati prikupljanja dokaza, razgovora sa svedocima i preživelima, došla u sedište odeljenja, odmah se uputila ka zelenoj sali na prvom spratu.

Prostorija je bila ispunjena svetlucavim ekranima, hrpama papira, duvanskim dimom i nerazumljivim žamorom. Iako je zakon o zabrani pušenja bio od skora na snazi, to sada nije bilo bitno. Prešla je pogledom preko lica svih prisutnih i na svima je videla samo zabrinutost, ali i odlučnost. Samo je klimnula glavom, nikome i svima u isto vreme.

Jelena nije bila raspoložena za čavrljanje sa kolegama, te se bez zadržavanja uputila ka svojoj kancelariji. Pre nego što podeli svoja zapažanja sa ostalima, morala je prvo da sredi misli. Tek kada je zatvorila i zaključala vrata kancelarije, sve kočnice su popustile i ona je zaplakala. Suze su joj se slivale niz lice, dok su joj grudi parali duboki jecaji.Toliko mrtvih i povređenih, toliko mnogo bola, ko zna zbog kakve ideologije i fanatizma. Kao da nije dovoljno krvi proliveno na ovim nesrećnim prostorima. Ipak profesionalac u njoj je bio mnogo jači i nakon nekoliko minuta, ponovo je bila potpuno pribrana. Setila se da satima nije pozvala sina.

„Halo, Dušane, kako si pile?“

„Dobro sam, mama, kod dede sam. Kako si ti, da li je istina to što se priča, da su nam Šiptari postavili bombu? Da li stvarno ima toliko mrtvih?“

„Nemoj da brineš za mene, samo ti ostani kod dede, nemoj nigde da mrdaš, možda ne bi bilo loše da sutra preskočiš školu.“ Čula je uzbuđeni snov cijuk i osmeh joj je zaigrao na usnama. „ali to ne znači da treba da ceo da đuskaš igrice i da se ne uhvatiš malo i knjige. A odakle ti to da su Šiptari postavili bombu?“

„Objavili su na sajtu Blica pre nekog vremena i sada o tome govore na svim forumima.“

„Ne znam odakle im ta informacija, kada još uvek nismo izašli sa zvaničnim obaveštenjem.“

„Tako piše, čuvaj se i dođi brzo. Hoće i deda nešto da ti kaže.“

„Jelenčice, sve ovo mi smrdi do neba, pazi šta i kome pričaš, odnosno pričaj što manje. Budi dobra i čuvaj se.“

Kada je prekinula vezu, bila je uznemirenija nego pre poziva. Dedina primedba, bila je upravo ono o čemu je i sama razmišljala. Instinkti UDBA-ša u penziji su i dalje dobri. Bio je potpuno u pravu. Kada se ljudska tragedija ostavi po strani, ceo slučaj smrdi do neba. Zašto bi Šiptari, dizali u vazduh beogradski tramvaj?Praktično, već imaju Kosovo, tako da bi im otvoreni akt terorizma doneo samo štetu. Još uvek se niko nije oglasio da preuzme zasluge i odgovornost za bombu. Ima li sve neke veze sa Makedonijom? Morala je da sazna odakle novinarima ideja da su Šiptari odgovorni za današnji haos.

Dok je čitala internet izdanja vesti, uzela je telefon i nestrpljivo čekala da se prekine zvonjava na drugoj strani žice.

„Dobili ste sultanov harem.“ Rekao je promukao muški glas.

„Zdravo, Rale, treba mi brz odgovor.“

„Da, vrlo ću rado da te izvedem na piće, a možda će pasti i neka zabava posle. Možda mi je mali, ali sam zato loš u krevetu. Mada ne verujem da si me zvala zbog toga ili da pitaš kako mi je zdravlje junačko?“

„Dunjevača i tri pakle dnevno čuvaju tvoje zdravlje,  za piće ćemo lako, a za ono posle, teško. Zanima me samo odakle vam informacija da su Šipci krivi za današnje sranje?“

„Preko telefona mogu samo da ti kažem da je pre nekih sat vremena, dojava stigla iz tvog dvorišta, a potvrdili su nam i  drugi izvori. Interesanto je da su i ostale kuće dobile vest u približno vreme. Želiš li možda da mi daš neku drugu informaciju?“

„Ne mogu ništa da ti kažem, kada te nisam ni zvala. Hvala ti na svemu, čim budem imala nešto, javiću ti.“

Prekinula je vezu.

Vesti nisu bile dobre. Dok je razmišljala šta da radi, u kancelariju je ušao Zoran, kolega iz odeljenja. Na prvi pogled, ne izgleda kao policajac, u pohabanoj kožnoj jakni, sa dugačkom kosom upletenom u dredove, kao i sa po tri minđuše u svakom uhu. Jelena je znala da kad se zanemari njegov izgled, on je jedan od najboljih inspektora u zemlji.

„Dođi, „Kamenko“ nas zove u kancelariju.“

U kancelariji njihovog nadređenog već su se nalazili i ostali inspektori.

Toza, uvek besprekorno odeven, više je ličio na službenika banke, nego na policajca, ali opet, malo ko može da se pohvali da zna više od njega o oružju i eksplozivima.

Ivan, u stanici čuven kao lepotan i lovac na žene, po stolu je vrteo srebrnu tabakeru i donekle nehajno iščekivao početak sastanka.

Sedokosi muškarac iza masivnog hrastovog stola samo je umorno prelazio pogledom preko prisutnih. Goran „Kamenko“ Petković bio je policajac od glave do pete, sa besprekornim dosijeom.

„Sad kad ste se svi okupili, želim prvo da kažem par reči. Znam da smo zbog ove eksplozije u teškim govnima. Ne moram da kažem da je ova istraga naš prvi prioritet. Razumem da ste pod velikim pritiskom. Verovatno će biti još veći, kako istraga bude odmicala. Kao što verovatno znate, pojavila se informacija da su Šiptari krivi za bombu. Nemam potvrdu takve vesti, samo se pojavila na internetu. U principu, ne verujem da su oni, ali opet, nikad se ne zna. Pritisnite vaše šiptrske doušnike.

Ono što je veliko problem, je što je vest krenula iz naše stanice. Apsolutno bezrezervno verujem svakom od vas i sumnjam da je iko iz ovog odeljenja pustio bubu i štitiću vas kraja. Naći ću pre ili kasnije odakle curi i taj će mi propišati majčino mleko “

To je bio njihov nadređeni, u poslu čvrst kao stena, pa nije ni čudo što su ga prozvali „Kamenko“, a kada su u pitanju njegovi ljudi, brižan kao majka. Ali uvek radi samo po pravilima slubže. Jedan od retkih ispravnih policajaca.

Teška tišina je okružila prisutne. Goran „Kamenko“ je iz radnog stola izvadio flašu Skender-bega i pet čaša.

„Jedina dobra stvar koju Albanci imaju.“ Rekao im je uz osmeh. „Uzmite po piće, pa da pređemo na ono bitno. Znate i sami da je oformeljena specijalna grupa pod vođstvom Paunovića.“

Začuo se po neki prezrivi frktaj.

„Potpuno se slažem sa vama, ali tako je to, ma koliko je ovo teška nesreća, odlična je za priklupljanje političkih poena. U načelu, naše odeljenje je zaduženo za samu istragu, uz saradnju sa ovima iz ekplozija i paljevina. Naravno, jasno vam je da će tu i svaka druga služba, BIA, VOA, i ostali, pokušati da doprinese ili omete istragu. Kao što znate ti „stručnjaci“, najčešće nisu u stanju vola u dupe da ubodu, ali su zato orni da se okite tuđim perjem i da se predstavljaju kao najzaslužniji za odrađen posao.“

Usledilo je još gunđanja i frktanja, a začula se i po neka uvredljiva primedba na račun mnogobrojnih agencija.

„Ovo je svetski događaj, nije ničudo što svi žele deo tog kolača. Ako ne računamo bombardovanje ‘99. i mafijaške igranke, poslednja bomba koja je eksplodirala u Beogradu je bila ’68. u bioskopu 20.Oktobar , kada je poginula jedna osoba i bilo povređeno njih 77. Jasno vam je da je ovo mnogo veće. Stigli su ili stižu stručnjaci za terorizam, forenzičari iz Interpola, kao i iz Amerike i Rusije. Da čujem šta ste saznali. “

„Na žalost, još uvek znamo malo toga. Nepoznati muškarac je nosio ranac u kome se nalazila bomba. U pitanju je plastični eksploziv, obložen kugličnim ležajevima i ekserima, radi veće ubojitosti.“ Započeo je Toza. „Nije izvesno da li bombaš ima neko vojno iskustvo. Možda ćemo uspeti da skinemo otiske sa ostataka bombe, a možda nam se posreći da nađemo i njegove prste.“

„Da, čuo sam se sa Kozomorom iz Instituta za sudsku medicinu.“ Nastavio je Ivan, nehajno se igrajući jednom minđušom. „Rekao mi je da reade punom parom, ali su jednostavno pretrpani. Svi patolozi iz zemlje došli su u Beograd, a stiže im i pomoć iz Hrvatske i Bosne, sve patolozi sa velikim, pogotovo ratnim,  iskustvom. Inače, nisu našli nikave psihoaktvine supstance u organizmu bombaša, tako da je izgleda sve izveo pri, skoro čistoj svesti. Poslsće nam izveštaj kasnije.“

„Jasno, nisam ni očekivao da ćemo imati mnogo više. U svakom slučaju, moramo da damo sve od sebe da se ovo reši što pre. Izveštaje podnosite direktno meni, nikom drugom i to samo lično, ništa telefon, mejl, golub pismonoša. Ovde će i tako biti previše curenja, ne moramo još mi da pomažemo. Takođe, izveštaji koje dobijate od drugih službi i odeljenja, takođe ima da se preuzimaju lično.“

„Misliš li da ovo ima neke veze sa ovim što se dešava u Makedoniji?“ Pitala je Jelena.
„Da budem iskren, nisam siguran, moguće je da je sve povezano. Znate i sami da smo dobijali uznemiravajuće izveštaje o mogućem kretanju šiptarskih paravojnih formacija na jugu Srbije i oko granice sa Kosovom. Takođe, čini se da su se pokrenuli u Makedoniji. Ko god da je u pitanju, neće se izvući. Pokazaćemo mu da Beograd nije bliski istok“, besno je zaškrgutao zubima.

Tišina je stajala između njih nekoliko trenutaka.

„Vratite se na posao i obaveštavajte me istog trena, čim saznate nešto novo. Hajdemo sada u nove radne pobede. Javite se familijama, jer vas verovatno neće viđati neko vreme. Jelena, ostani sekund.“

Osatli inspektori su klimnuli glavom i izašli iz kancelarije svog nadređenog.

„Šta kaže tvoj deda?“, uz umoran osmeh upitao je Goran „Kamenko“ Petković.

„Rekao mi je da pazim šta i kome pričam, jer mu sve smrdi do neba.“

„Vidiš, potpuno se slažem sa njim. Stari UDBA-š daleko vidi.“ Uz odobravajuće klimanje uzvratio je Goran.

Jelena je znala da je njen deda živa legenda službi rede i zakona na teritoriji SFRJ. To je često bio težak teret, jer je morala da se dokazuje više nego ostali, prvo zato štoje bila žensko u muškom poslu, a zatim zbog zaveštanja svog dede Milutina Todorovića.

„Ah, da, zvali su sa vrha. Izgleda da ih je kontaktirao neko iz američke ambasade.“

„Ma, da li je moguće? Baš se čudim.“ Gorko je dodala Jelena.

„Nemoj da si takva, sve je politika. A da budem iskren, sada nam treba svaka pomoć koju možemo da dobijemo. Poslaće nam nekog njihovog da pomogne u istrazi, naravno, potpuno nezvanično. Priključiću ga tebi.“

„Šefe? Ja da vodam nekog Amerikanaca po gradu, nema šanse. To može samo da se završi incidentom.“

„Dodeljujem ga tebi zato što znam da ćeš uspeti da ga kontrolišeš da nam nešto ne zajebe, kao i da prikupiš informacije o tome šta oni znaju. Drži prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže. To što ne podnosiš Amere će ti samo pomoći u zadatku. Hajde, pohitaj polako, moram da krenem ka kriznom štabu u BIA.“

 

Drugo carstvo 1, 2, 3, 4, 5, 6,

slika Kurious

Advertisements
 
20 komentara

Objavljeno od strane na jun 7, 2017 in Drugo carstvo

 

Oznake: , , , , ,

20 responses to “Drugo carstvo 7

  1. epicfantasyweb

    jun 7, 2017 at 12:10

    Uuuu Zoran 😁

    Liked by 1 person

     
  2. Hank Moody

    jun 7, 2017 at 17:55

    Fino ti ovo napreduje, Shone. Baš fino 🙂 Ali ovo „možda mi je mali, ali sam loš u krevetu“ me podsjeti na Groucha iz Dylana Doga 😀

    Liked by 2 people

     
  3. Daisy

    jun 13, 2017 at 16:01

    Ej bre, toliko si dobro ovo napisao da ne verujem. Potpuno realno, precizno, tacno. Nisam citala gledala samm epizodu! Svaka cast!!!

    Liked by 2 people

     
    • Shonery

      jun 13, 2017 at 16:05

      Hvala ti, stiže nastavak za 2 dana, pa da nastaviš „gledanje“… 🙂

      Sviđa mi se

       

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: